Gazivode, najjači srpski adut na Kosovu i Metohiji?
Hidroelektrana Gazivode, najspornija tačka posete predsednika Aleksandra Vučića, za koju su prištinske vlasti tek u petak uveče, i tek na intervenciju SAD i EU, dale dozvolu za obilazak, od strateškog je značaja za opstanak i budućnost Srba na Kosovu i Metohiji, a, zajedno sa Trepčom i trafostanicom Valac, strateški veoma važna i za Srbiju u celini.
- Poseta je odobrena. Odluka je doneta pre pola sata - rekao je kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli u petak uveče, i dodao da, posle pritiska "EU i saveznika nije bilo izbora".
Prethodno, vlasti u Prištini nisu htele da daju dozvolu.
Zašto su baš Gazivode, za koje najšira javnost do Briselskog dijaloga gotovo da nije čula, postale ključna tačka na kojoj insistiraju i Beograd i Priština?
- Gazivode su naš opstanak, naš razvoj. Bez Gazivoda Kosovo i Metohija ne bi ni postojali
Pročitajte još:
* Mogerini: Teškoća ima i dalje, uskoro sledeći sastanak
* Gojković: Političari u Prištini gube tlo pod nogama
* Veselji: Kosovo nije podeljeno, ZSO bez izvršnih ovlašćenja
- objašnjava predsednik opštine Zubin Potok Stevan Vulović zbog cega su Gazivode važne i Prištini i jedan od glavnih razloga za njihovu borbu da preuzmu kontoprlu nad Severom KiM.
- Ako bismo, recimo, iskljucili vodu u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, to bi kao posledicu imalo prestanak snabdevanja elektricnom energijom, prestao bi svaki vid proizvodnje, prestalo bi snabdevanje pijacom vodom preko 700.000 ljudi, ugasile bi se informacione tehnologije, ugasio bi se život na KiM - rekao je on nedavno za Tanjug.
Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom Gazivode kojim upravlja Javno preduzeca za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju elektricne energije "Ibar"sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani što bi trebalo da bude i presudno u eventualnoj "korekciji granica" ili "razgranicenju" Priština i Beograda , ubeden je on.
Oko 80 odsto površine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar.
Gradnja ove brane i celog projekta hidrosistema finansirana je iz razvojnih sredstava Svetske banke, sedamdesetih godina prošlog veka, a celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila je Republika Srbija i jedan deo Đerdap.
Originalne ugovore potpisao je Josip Broz Tito.
Preko 95 odsto infrastrukture tog preduzeca nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a 100 odsto profita od oko 10 miliona evra godišnje, ostvaruje se na istoj teritoriji, koja, međutim, od toga nema nikakve koristi.
Direktor Javnog preduzeca za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju elektricne energije "Ibar" Srdan Vulovic navodi da ovo preduzeće, u kome trenutno radi 48 zaposlenih, godišnje proizvodi 100 gigavata sati i prema Prištini isporucuje oko 120 miliona kubnih metara vode.
Zašto su, dakle, "Gazivode" najjaci srpski adut na Kosmetu?
Svu elektricnu energiju koju proizvede ova hidroelektrana isporučuje se JP Elektro-Kosmet iz Kosovske Mitrovice, što zadovoljava 40 odsto potrebe severnog Kosova.
S obzirom da nije bilo moguće da se kontroliše rad u južnom delu srpske pokrajine, Vlada je odlucila da 2004. godine formira novo javno preduzece sa nazivom JP "Ibar", koje i danas radi i posluje u opštini Zubin Potok i gazduje sa imovinom preduzeca.
Imovina preduzeca podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom Gazivode, malo jezero sa branom Pridvorica, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.
Veliko jezero je dugačko 24 kilometara, površine je 11 kvadratnih kilometara i zapremine vode od 380 do 420 miliona kubnih metara, a brana Gazivode je i najveca nasuta brana u Evropi, visine 107 metara.
