Momčilo Krajišnik: Ne može Kosovo mimo Srpske
Rešavanjem pitanja Kosova i Metohije ne rešava se srpsko pitanje i otuda bi problem Kosmeta morao da se "veže" za rešavanje nedovršenih pitanja položaja Srba na području eks Jugoslavije, a to znači i Republike Srpske - ocenjuje Momčilo Krajišnik, jedan od tvoraca Srpske i prvi predsednik Skupštine RS.
U ekskluzivnom intervjuu za "Vesti", Krajišnik nudi svoje viđenje rešenja srpskog pitanja, ali i aktuelne situacije u Bosni uoči oktobarskih opštih izbora koji su već poprilično naelektrisali atmosferu u ovoj državi.
Srbi da dignu glas
Krajišnik ističe da je apsurdno podržavati tvrdnju da pravo na sopstvenu državu može pripasti nacionalnoj manjini, ali ne i konstitutivnom narodu.
- Ne možete nekome ko je u bivšoj Jugoslaviji bio nacionalna manjina da ima pravo na državu, a ne dozvoliti da to isto pravo imaju Srbi kao konstitutivni narod u BiH. Posebno ako uzmemo u obzir sad već istorijsku činjenicu da je razgraničenje između tri naroda u BiH urađeno sporazumno, dok je na Kosovu i Metohiji to urađeno bez saglasnosti srpskog naroda. Zato čude izjave nekih političara, posebno iz reda srpskog naroda, da je pitanje Kosova potpuno različito od pitanja Srpske. Te izjave unose strah među srpski narod u BiH.
Bez mita nema ni istorije
Zar nije opasno "reflektovati" kosovski problem i na BiH?
- Ono što se trenutno dešava u Srbiji, a vezano je za rešavanje kosovskog problema, već se veoma snažno reflektuje i na Republiku Srpsku. Sama logika postavlja pitanje: zbog čega bi jedan narod, posle nestanka zajedničke države Jugoslavije imao pravo da dobije svoju državu, a drugi ne?
Koliko je opasno da pitanje Kosova postane problem srpskog korpusa?
-To nikako ne bi smelo biti obično pitanje, a posebno ne bi smelo da se sve svede na priču o odricanju Srba od jednog mita koji je navodno naš narod puno koštao. Ali, sve i kad je reč o tom mitu, zaboravlja se da narod koji nema svoj mit nema ni svoju tradiciju ni istoriju.
Na šta konkretno mislite?
- Svedoci smo da se često postavlja pitanje da li bi traženjem bilo čega Republika Srpska zbog toga nestala. Postala su zabranjena i pitanja da li je rešena situacija u BiH, da li BiH funkcioniše i da li bi trebalo ovakav Dejtonski sporazum menjati. Posebno se ne sme naglas postaviti pitanje da li je ijedan narod u BiH zadovoljan ovakvim stanjem, a posebna je jeres naglas izgovoriti da se dozvoli Srbima da iskažu svoju volju o statusu Republike Srpske u budućnosti.
Mislite da Srpska sledi primer Kosova?
- Ne, ne mislim da bi Srpska trebalo nasilno da donese odluku o izlasku iz BiH. Upravo suprotno, bilo kakvo rešenje funkcionisanja Republike Srpske ili BiH u budućnosti moralo bi da se donese uz saglasnost dva entiteta.
Raspakivanje Dejtona
Mislite uz pristanak sva tri naroda u Bosni?
- Mislim na saglasnost entiteta, a ne naroda. Zašto bi to bilo ispravnije? Zato što su sva tri naroda već jednom izrazili svoju volju prilikom formiranja svojih entiteta. Srpski narod je to uradio još pre rata, 9. januara 1992, a muslimanski i hrvatski narod u novembru 1993, formiranjem muslimansko-hrvatske federacije BiH. Znam da ovakav pristup ne odgovara nekim političarima, ali to bi morao biti logičan sled budućih aktivnosti, a odlučivanje naroda bi trebalo da se dešava unutar entiteta. Da se poslužimo izrazom licemernih dušebrižnika za opstanak BiH: Ne bismo se trebali vraćati nazad.
Ukršteni interesi
Da li je opasno za srpski narod da odjednom "otvara" dva "žarišta" - Kosovo i Republiku Srpsku?
- Ne vidim zbog čega bismo to nazvali "žarište", ako se teži promeni postojećeg stanja. Zar postojeće stanje ne zaslužuje da se nazove tim imenom? Položaj Srpske u BiH i način na koji se vrši patronski nadzor nad RS su daleko od normalnog funkcionisanja države. Ljudi se protežiraju po partijskom osnovu nezavisno od kvaliteta koje imaju. Pored toga Srpska je postala prostor na kome su se ukrstili mnogi interesi. Ne mislim tu samo na interese stranaka pred opšte izbore, već tu ima i raznih "dušebrižnika", ali i mnogih koji su protiv postojanja RS.
Koji je pravi način da se reši Gordijev čvor - kosovsko pitanje?
- Kosovo i Metohija su najveća duhovna i državna vrednost koju Srbi imaju. Na kosovskom mitu rađale su se i umirale generacije Srba u proteklih šest vekova, i to na svim prostorima gde su Srbi živeli. Zbog toga Kosovo i Metohija ne predstavljaju obično parče teritorije niti je to u stvarnom smislu jedino unutrašnje pitanje Srbije. U pitanju je svesrpsko pitanje u čijem rešavanju bi, skupa sa najvišim predstavnicima Srbije i Srpske pravoslavne crkve, trebalo da učestvuju i legitimni predstavnici Republike Srpske, ali i predstavnici Srba u drugim državama bivše Jugoslavije.
Ima li to smisla, jer je za mnoge pitanje statusa Kosova uveliko završeno?
- Po meni, kako kažete "posao", nije završen ni na Kosmetu, kao što nije ni u BiH.
Čime to obrazlažete?
- U BiH je većinski stav da je pogrešno tražiti "raspakivanje Dejtonskog sporazuma", mada je to do sada učinjeno već bezbroj puta i iz njega je svaki put uzimano kako je kome odgovaralo, ali uvek na štetu srpskih interesa. To više nije dokument koji je potpisan u Parizu. Otuda je sasvim pogrešno zagovarati njegovo "neraspakivanje", kao što je pogrešno da se i dalje seje strah da ako se to samo pomene, da će neka sila pokoriti ili uništiti Republiku Srpsku. Anatema ide do granice da je, iz meni nepoznatog razloga, zabranjeno i da se govori, kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj o artikulisanju volje srpskog naroda za ujedinjenjem.
Biografija
Rođen 1945. u Sarajevu, Krajišnik se u politički život uključio 1990. kada je izabran prvo za poslanika, a zatim i za predsednika Narodne skupštine, tada još jedinstvene BiH.
Posle višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, 25. oktobra 1991. izabran je za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH koja će postati Narodna skupština RS.
Na ovoj funkciji je bio sve do prvih, posleratnih izbora 1996. Tada je izabran za prvog srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH.
Zbog optužbi za ratne zločine Haškog tribunala, uhapšen je 30. aprila 2000. da bi šest godina kasnije, u jednom od najkontroverznijih suđenja u ovom sudu, bio osuđen na 20 godina zatvora. Na slobodi je od 30. aprila 2013. godine.
