Dijalog i sporazum - šta se "nudi" i ko se pita?
Uoči susreta predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, u petak, u Briselu, sve je više informacija, izjava, poruka Beogradu i Prištini, što zvanično, što nezvanično, ali je, kako se sastanak bliži, sve manje jasan dalji razvoj događaja, ishod pregovora i dogovor za koji je, kako kažu i Aleksandar Vučić i Hašim Tači, došlo vreme.
Šta više, sve je manje i razloga za optimizam, iako ga Brisel, čini se, podgreva u poslednje vreme, posle Alpbaha, izjavama da je prihvatljivo svako rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština.
Jer, iz sedišta Evropske unije, paralelno sa tim, stižu i signali koji upućuju da je taj entuzijazam neka vrsta diplomatije kojom Brisel, možda, simulira da pregovarači i njihovi interesi i ciljevi imaju pođednake šanse.
Naime, prema poslednjim informacijama Tanjuga, iz neimenovanih, ali upućenih izvora iz sedišta EU, da je dogovor koji postignu Vučić i Tači prihvatljhiv ako se sa njim saglasi međunarodna zajednica, ali i zemlje u regionu.
Pročitajte još:
* Ðukanović: Razgraničenje će biti jedna od tema u Briselu
* Tači: Vreme za veliki istorijski sporazum
* Haradinaj i Ljimaj se udružuju sa opozicijom protiv Tačija?
Uključivanje regiona, međutim, ne ostavlja prostor da dogovor uvaži interese Srbije, sudeći po onome po onome što se do sada moglo čuti iz regiona, posebno u komentarima ideje o razgraničenju.
Da li je takav razvoj događaja imao na umu predsednik Aleksandar Vučić kada je - uprkos, cini se "indukovanom", optimizmu iz Brisela, pa i promeni, do sada tvrdog, stava Vašingtona - rekao ovih dana da je "vrlo izgledno da sporazuma neće biti", odnosno da nećemo dobiti - ništa?
Predsednik Vučić nije detaljnije obrazlagao tu procenu, pa ni da li se ona tiče pre svega ishoda dijaloga u Briselu.
Brisel, naime, nije jedini, a ni najznačajniji međunarodni akter koji će se pitati o konačnom rešenju.
Na sceni je i nova politika SAD prema rešenju za Kosovo - da "nema crvenih linija, ali ni blanko čekova".
Ostaje i stav Nemačke, odnosno Angele Merkel, protiv promene granica na štetu stabilnosti u regionu, odnosno u susednim državama, stav koji nije beznačajan, a može se "čitati" iz stava koji je danas, doduše nezvanično, stigao iz Brisela - da se pita i region.
Šta se, dakle, može očekivati od sastanka u Briselu?
Čini se da javnosti, inače zatrpanoj informacijama o najrazličitijim modelima, koji se pominju kao moguće konačno rešenje za Kosovo, ipak nedostaju neki bitni detalji, osim jednog, za Srbiju ključnog, a to je - da neće pristati na rešenje kojim ne dobija ništa.
Zbog toga su i velika očekivanja od onoga što će predsednik Vučić, posle dijaloga u Briselu, saopštiti u razgovoru sa Srbima na KiM, a što, inače, sam najavljuje kao svoj najznačajniji govor, u kojem neće kriti ništa od naroda.
