Crkva čeka referendum?
Kako se približava 9. septembar, kada će se predsednik Srbije na Kosovu i Metohiji obratiti tamošnjim Srbima, tako se podižu tenzije oko toga šta će Aleksandar Vučić konkretno reći o ideji razgraničenja sa Albancima, sa kojom je ovog leta podelio srpsku javnost, a da niko konkretno ne zna šta ona sadrži.
Srpska pravoslavna crkva, čiji su najstariji i najznačajniji hramovi upravo na teritoriji pokrajine, svakako je jedna od najzainteresovanijih za pitanje konačnog rešenja Kosova i Metohije.
Već danima se spekuliše da je zbog čvrstog stava većine vladika, potvrđenog i na majskom Saboru SPC, da ne treba pristati ni na podelu ni na priznanje nezavisnosti KiM, neizbežan sukob crkvenih i svetovnih vlasti.
Tome ide u prilog i nezvanična najava da će u slučaju da Vučić najavi referendum sa pitanjem koje bi u sebi sadržalo ideju razgraničenja, SPC zakazati vanredno zasedanje Sabora, kako bi zauzela stav i po ovom konkretnom pitanju.
Teška pozicija Srbije tako bi dodatno bila iskomplikovana ukoliko bi se i javno sukobili institucija kojoj narod najviše veruje - SPC i najmoćniji pojedinac - predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vanredno zasedanje Sabora, koji okuplja sve vladike u zemlji i u inostranstvu, mogu da zakažu Sinod, svojevrsna crkvena vlada, ili grupa vladika. Za sada ne postoji ta inicijativa, ali bi situacija mogla da se promeni posle Vučićevog obraćanja, možda već u septembru. Ukoliko bi došlo do sukoba crkve i države, on bi imao takve posledice da bi narodu bio izmaknut još jedan oslonac, smatra istoričar Aleksandar Raković.
On dodaje da bi u slučaju takvog sukoba došlo do situacije koja bi podsećala na onu iz 1937. godine, poznatu kao kriza Konkordata, kada se SPC usprotivila sporazumu jugoslovenske vlade i Vatikana.
- Ova situacija bila bi nalik toj, ali ona mora, i to ističem, po svaku cenu da se izbegne - napominje istoričar.
Krvava litija i misteriozna smrt patrijarha
Najveći sukob SPC i vlasti u Beogradu desio se 1937. nakon što je vlada Milana Stojadinovića odlučila da Sporazum sa Vatikanom, poznat i kao Konkordat, ratifikuje u Skupštini tadašnje Kraljevine Jugoslavije. SPC se tome čvrsto usprotivila, zapretivši izopštenjem iz crkve svih pravoslavnih poslanika i ministara. Crkva je smatrala da se Konkordatom Rimokatolička crkva stavlja u privilegovani položaj u odnosu na druge konfesije, pa čak i u odnosu na svetovnu vlast.
Litija u Beogradu, organizovana za ozdravljenje patrijarha Varnave, pretvorila se u krvavi obračun žandarmerije sa sveštenstvom i vernicima. Konkordat je ipak izglasan u Skupštini, a sledeće noći patrijarh Varnava je preminuo. Ni danas nisu opovrgnute tvrdnje da je otrovan. Stojadinović je na kraju odustao od sprovođenja Konkordata, ne želeći da zaoštrava odnose sa SPC, dok je iz papinog kabineta saopšteno da "neće biti malen broj duša koje će zažaliti".
Odvojena od države
Pre nekoliko dana Vučić je komentarisao i mogućnost razmimoilaženja vlasti i crkve po pitanju Kosova.
- Uvek je lepo čuti šta ljudi u crkvi misle. Poštujemo crkvu, ali, ne zaboravite, crkva je odvojena od države - rekao je tada predsednik Srbije.
