Britanski ambasador upozorava: Promena granica može izazvati probleme
Pregovori o Kosovu, sudeći prema izjavama, jesu tajni, ali su komentari javni i neretko zbunjujući. Ovako bi se mogli opisati nastupi predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji pominje "razgraničenje", i samozvanih prištinskih institucija Hašima Tačija, čiji je predlog "korekcija granica", briselskih pregovarača, koji su, kako je iz priloženog zaključio potpredsednik srpske vlade Rasim Ljajić, "nikad bliži kosovskom rešenju i jako daleko od konačnog rešenja".
U svemu su prsti Zapada, pa je Vučić ušao u polemiku sa britanskim ambasadorom u Beogradu Denisom Kifom koji je rekao da "promena granica može izazvati probleme". Zapitao ga je zašto ih je onda menjao još 2008.
- Svakih deset godina, kad vam odgovara, možete da menjate granicu, a kad bi neko drugi koga se to tiče nešto pokušao da uradi mimo vašeg znanja, onda "platićete cenu i biće visok rizik" - kazao je on.
Mada je za kompromis, Vučić smatra da zbog velikih razlika između njih to neće ići lako, niti je jednostavno.
- Da li je moguće, jeste, a da li je realno, ne mogu da kažem - zagonetan je Vučić, dok Tači "teritorijalnu korekciju" opisuje rečima "protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan" i ističe da status kvo nije održiv.
- To više nije moguće i moramo da definišemo granicu između dve republike - rekao je Tači u intervjuu za "Juropijan vestern Balkans".
Zamka predlog
Predlog sa zamkama, kvalifikuje bečki "Standard", razgraničenje i korekciju granica koja izgleda kao jednostavno i pragmatično rešenje.
- Vučić i Tači dogovaraju razmenu teritorija.Većinski Srbima naseljen sever Kosova pripao bi Srbiji, a većinski albanski naseljena Preševska dolina Kosovu. Zauzvrat, Kosovo da Srbija indirektno prizna.
Ipak, navode, u Savetu bezbednosti UN, Velika Britanija i Kina imaju dobre razloge da spreče debatu o promeni granica.
