Odron države na Koridoru
Urušavanje kompletnog potpornog zida na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri, trećem u proteklih pet meseci, a četvrtom od aprila 2017, prestiglo je sve ambiciozne planove i nedavne najave srpskih vlasti o izgradnji Moravskog koridora, kao trećeg auto-puta kroz Srbiju.
Novi incident podsetio je da je Srbija jedina "crna rupa", odnosno bez četiri trake na nekadašnjoj trasi puta Bratstvo i jedinstvo koji je povezivao šest bivših jugoslovenskih republika.
Iako politička obećanja o kraju radova godinama pljušte, a rokovi su stalno probijani i mada je proteklog vikenda klizište presudilo deonici Gornje polje - Caričina dolina, odgovorni tvrde da kraj godine kao poslednji rok ostaje.
Voda ima svoj tok
Logika "što jeftinije" nas je, kaže građevinski stručnjak Goran Rodić, dovela do rušenja tog zida. Uz napomenu da nije bio na terenu, on je za "Vesti" ocenio da je voda mogući razlog obrušavanja i da se mora kanalisati jer će naći drugo mesto i napraviti problem.
Niko, međutim, ne objašnjava zašto je bilo čak 11 revizija osnovnog projekta te deonice, kao što niko nije mario za upozorenja očevidaca kad su na društvenim mrežama tvrdili da je zid napukao i tokom leta može da padne. Tek kada je napravljena šteta, procenjena na bar tri miliona evra, ministarka građevine Zorana Mihajlović je zatražila utvrđivanje odgovornosti i pozvala u pomoć tajnu službu.
Prisustvo BIA građevinski inženjer Danijel Dašić vidi kao pokušaj da se bahatost i trošenje para građana "prevede" u nešto drugo, kako tumači, kao da "BIA traži neku diverziju". U ovom slučaju se kako je ocenio u izjavi za "Vesti", postavljaju pitanja o nestručnosti, odgovornost i bahatosti.
Obećavali i Mrka i Mlađa
- Ministar Milutin Mrkonjić je obećavao da će sve biti gotovo do 2010, pa posle tvrdio da je to pogrešno interpretirano. Mlađan Dinkić je 2008. govorio da neće izaći na izbore ako Koridor ne bude završen do kraja mandata 2012, ali se nije držao toga - podsećaju u Istinomeru i ističu da se obećanja nisu mnogo promenila ni s novom vlašću, ali jesu glavni govornici.
- Pokušavaju da prebace odgovornost na inženjere na gradilištu. Taj tip potpornog zida nije smeo da bude tu izgrađen i priroda je pokazala moć. Drži vodu dok majstori odu. Sve deluje kao kad bi u gomilu peska poboli čačkalicu, pa preko mrežicu za kosu i onda očekivali da će to da zadrži kosinu - ocenio je ovaj stručnjak za "Vesti".
V. d. čelnik Koridora Zoran Babić, koji priznaje da je obrušavanje bilo prognozirano i u aprilu krenula izrada projektne dokumentacije, nepopravljivi je optimista. Stručnjaci smatraju da će popravka trajati pola godine, a on tvrdi da će sve biti gotovo do kraja godine.
- Ono što smo radili u dve smene sada ćemo u tri - udarnički je poručio.
Babića, čija je slika iz Diznilenda sa novom trudnom suprugom u štampi osvanula istovremeno s fotografijama urušenog gradilišta, za nestručnost je prozvao poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
- Baš kao i potporni zid koji se urušava, urušava se i ceo sistem u državi. To je logična posledica toga što režim na najodgovornije pozicije postavlja lojalne, a ne stručne. Na čelu EPS-a je čovek s jedinim radnim iskustvom u vođenju pečenjare, a za radove na Koridoru 10 je Babić, koji je u Diznilendu gde, valjda, stiče nova znanja i iskustva za funkciju pošto ih nema - naveo je Aleksić.
O Koridoru 10 se priča deset godina, kažu novinari portala Istinomer i ističu da je izgradnja, sudeći po obećanjima vrha države, trebalo da se okonča 2010.
- Nekadašnji premijer Aleksandar Vučić i ministarka Zorana Mihajlović nekoliko puta su najavljivali da će svi auto-putevi biti gotovi u martu 2017, a prošle godine je Mihajlovićeva obećala i završetak radova najkasnije do februara 2018, dok je poslednji pomenuti rok bio kraj 2018 - ukazuju i ističu da je ona jednom prilikom čak rekla da je za nju Koridor 10 završen, iako je rok bio opet pomeren.
Trebalo je da pitaju seljake
Meštani okolnih sela pričaju da je njih trebalo pitati o brdu koje se urušilo, a projektantima bi rekli da ono leži na vodi.
- Radnici pričaju da nailaze na vodu kad buše zemlju i stene. Bilo je sunčano i brdo se obrušio - kaže jedan od meštana i pita se šta bi tek bilo da je padala kiša.
Izvođač radova je španski Azvi, a finansira ih Evropska investiciona banka sa 39,69 miliona evra, dok je stručni nadzor na konzorcijumu "Louis Berger i Egnatia Odos", a na tunelu od 1.000 metara koji radi Euroalliance , cena je oko 15 miliona evra. Bivši predsednik Skupštine Leskovca Živojin Stefanović tvrdi da nije moralo toliko da se utroši i da je poslednjih pola veka bilo nekoliko predloga kako da ide put, ali su, nažalost, državni organi i preduzeća, odabrali najgore rešenje.
- Stručnjaci su me upozorili da je bolje da trasa prati Moravu i prugu i da petlja bude ispred Predejana, i predložili smo novi, u startu 15 miliona evra jeftiniji projekat od sadašnjeg CIP-ovog, ali državni organi nas nisu shvatili - priča on.
Od predstavnika Evropske banke je saznao da ona daje kredit, a država odlučuje gde je trasa. Tada iz nekih krugova doznao da moraju da se rade tuneli kod Predejana jer je navodno neko kupio opremu za bušenje tunela.
- Rekao sam da tunel ide trasom kako bi bila udovoljena tunelska mafija - kaže i dodaje da je dobio "opomene da se batali toga jer može imati posledice".
Kao čelnik Skupštine grada je podneo krivičnu prijavu zbog razlike u ceni od 15 miliona evra, ali mu je bivši tužilac za organizovani kriminal Mirko Radisavljević rekao mu je da nema elemenata za pokretanje postupka.
- Nažalost, sad tek ima elemenata. Ne daj Bože da je put bio otvoren, ovo bi bila strahovita nesreća, pa čak bi možda bilo i ljudskih žrtava - priča Stefanović.
