Javni poziv na odstrel Srba
Deset dana uoči slave Uspenja presvete Bogorodice, koju raseljeni Đakovčani obeležavaju u rodnom mestu, pojedine nevladine organizacije i članovi pokreta Samoopredeljenje pokrenuli su kampanju protiv Srba. U centru grada izlepljene su slike Srba koji o praznicima obilaze svoje ognjište, uz natpis "Zatvor za srpske kriminalce".
- To je javni poziv za odstrel! U kom vremenu mi živimo? To nije slučajno, već je odraz neprekidne mržnje. Đakovčani u rasejanju se spremaju da odnesu slavski kolač u manastir gde su vekovima slavili slavu, a dok se mi spremamo, pojedine nevladine organizacije lepe naše slike kao da smo teroristi, ubice, zlikovci i da treba da nam se sudi. Na zidu manastira napisali su crvenom bojom "ubice", misleći na nas koji dolazimo. Pojedinci se spremaju da naprave eksces - kaže za "Vesti" Đokica Stanojević, predsednik udruženja raseljenih Đakovčana.
O ovim slikama, koje se uveliko šire i društvenim mrežama, za sada se niko nije oglasio, a Stanojević podseća da su Đakovčani uvek imali problema kada dolaze u rodno mesto, da je bilo protesta i kamenovanja, ali da nikada oni koji putuju nisu bili optuživani za zločine:
- Dvadeset godina prilikom svakog odlaska u Đakovicu na Zadušnice, na Božić, Uskrs i slavu, prijavljujemo putnike Prištini. To nije tajni put, već vrlo javan, i nikada ni za jednu osobu nije bilo nikakve zamerke. Međutim, uoči Božića je u Đakovici održan veliki skup gde je doslovce rečeno - ovo je Albanija, Srbi ne mogu da se vrate.
Stojanović podseća da put od Beograda do Đakovice traje i do 15 sati i da su svi koji putuju svesni svih rizika koji ga prate. Ističe, da kada se sve sabere u poslednjih par godina se pojavilo oko 350 raznih optužbi na račun Srba.
- Kada saberemo sve te optužbe, mogu slobodno da kažem lažne, više od 350 Srba iz Đakovice je na njima. Kako su ih sastavili, to samo oni znaju. Sve su se pojavile u trenutku kada je Euleks predao rukovođenje vladavinom prava institucijama Prištine. Cilj im je zastrašivanje Srba da se ne vraćaju svojim korenima - zaključuje Stanojević.
Naš sagovornik ističe da se ovakve slike šire društvenim mrežama i da je posebno opasno što uzgajaju mržnju među mladim generacijama Albanaca, koje nikada nisu živeli sa Srbima.
Slave stare šest vekova
- Đakovčani su svesni šta ih čeka u putu, i u crkvi, i u gradu, ali ih vuče nešto sveto, naše slave su stare po 600 godina, isto toliko i naše ikone, zar treba toga da se odreknemo? Na jednoj strani prištinske institucije govore o pomirenju i toleranciji, na drugoj, u Đakovici i ostalim gradovima se vrši neverovatan pritisak da se ljudi egzistencijalno zaplaše - priča Stanojević.
U šatore umesto u kuće
Stanojević podseća da su Srbi iz Đakovice više puta tražili da se vrate da žive u rodnom gradu:
- Kada su 2000. stare žene podnele zahtev Danskom savetu da obiđu svoje kuće, morale su da popune formular da ako im se nešto desi, Danski savet nije odgovoran. I pored toga su htele da idu, ali im se nije izašlo u susret. Od 30 tih žena, 25 je umrlo u centralnoj Srbiji, a da im poslednja želja nije ispunjena. Potom, 2008. je 400 porodica podnelo zahtev UNHCR-u za povratak. Dobili smo cirkularno pismo da može, ali ne u svoje kuće, već u šatore. I na to smo pristali, ali su nam onda rekli da ne mogu da garantuju da ćemo posle šest meseci u šatorima, moći u svoje kuće. I pored svih razgovara u Briselu, Đakovčanima nije dozvoljeno da obiđu svoje domove, koji se u međuvremenu uništavaju. Kada je rušena kuća porodice Stefić, ambasadorka SAD u Prištini je rekla da je to privatna imovina i da ne može da se ruši, ali čim je otišla, to je nastavljeno.
