Korekcija granica briše Kosovo iz Ustava Srbije?
Potpisivanje pravno-obavezujućeg dokumenta sa Kosovom podrazumeva promenu Ustava Srbije, potvrđuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Uprkos tome, ni u Vladi, ni u Kancelariji za Kosovo, ni u Skupštini Srbije nema informacija da se iko time bavi.
Ministarstvo pravde, kako je za RSE pismeno saopšteno, bavi se ustavnim amandmanima isključivo vezanim za pravosuđe. Iz Vlade Srbije je za RSE rečeno da se niko promenom Ustava u vezi sa Kosovom ne bavi, dok je iz Kancelarije za Kosovo odgovor izostao.
Po sadašnjem Ustavu, Kosovo je deo Srbije a granice nakon 1999. godine, od kada institucije države Srbije nisu prisutne na teritoriji Kosova, nazivaju se administrativnim. Svaka promena iziskuje i promenu Ustava Srbije.
Gordana Čomić, potpredsednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kaže da ne zna da se neka institucija ili stručni tim bavi ustavnim odredbama o Kosovu.
- To nije tema ni u našoj domaćoj javnosti, ni u evropskoj javnosti, ni u mestima gde se odlučuje, kao što su Moskva ili Vašington. Ustav i preambula nigde i nikome nisu tema - kaže Čomić.
- Iz Ustava se mora izbrisati Kosovo, ako se utvrđuju granice sa Srbijom - kaže Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava iz Beograda.
- Razgraničenje, u smislu priznavanja državne samostalnosti Kosovu, nikako ne bi moglo da se izvede bez promene Ustava. Najpre onaj deo u kome stoji da Republika Srbija ima u svom sastavu dve autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. I preambula Ustava bi morala da pretrpi promene, s obzirom da ona stvara državnim organima određene obaveze u vezi sa Kosovom i Metohijom - objašnjava Milosavljević postupak.
Aleksandar Vučić se, preuzimajući predsedničku dužnost u Skupštini Srbije 31. maja 2017. godine, zakleo:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.
Razgraničenje sa Kosovom, o kome govore kao o mogućem rešenju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, podrazumeva utvrđivanje granica sa Kosovom. U članu 8 Ustava se ističe da je teritorija Srbije "jedinstvena i nedeljiva", a granica je "nepovrediva".
- Utvrđivanje granica nije deo Ustava. One se utvrđuju međunarodnim ugovorima i preciziraju se mešovitim komisijama ako nema većih sporova. I kada se to utvrdi, kada se taj sporazum potvrdi, ne samo potpisom Tačija i Vučića u Evropskoj uniji, nego i verifikacijom kroz Generalnu Skupštinu UN, to znači da više neće važiti Rezolucija UN 1244. Onda se mora pristupiti procesu demarkacije. Demarkacija je procedura koja se ne definiše Ustavom, ona je međunarodnim normama definisana i više je tehnička radnja za vlade Kosova i Srbije - objašnjava Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa EU podrazumeva da se sva otvorena pitanja između Kosova i Srbije definišu pre ulaska u EU, podseća dalje Milosavljević.
- I prihvatanje Srbije da Kosovo dobije stolicu u UN-u podrazumeva da se ne osporava status Kosova kao nezavisne države, što znači utvrđivanje međusobne granice - kaže profesor Milosavljević i iznosi primer kada se od tog principa odustalo. Kipar je primljen u EU iako ima nerešene teritorijalne sporove. Deo njene teritorije je pod suverenitetom druge vlasti.
Ipak, profesor Milosavljević se oprezno ograđuje.
- Sve to bismo mogli da znamo onog časa kada budemo u stanju da vidimo takozvani pravno-obavezujući akt, kakva se rešenja predviđaju - da li se radi o nekakvom razgraničenju po sadašnjoj administrativnoj granici ili se eventualno radi o nekakvom menjanju administrativne granice - zaključuje on.
