Kosovo pastorče Evrope
Nemački ekonomista dr Martin Hajperc (Martin Heipertz) iz Frankfurta na Majni proveo je godinu dana na Kosovu kao zamenik direktora industrijskog i finansijskog sektora Međunarodne civilne kancelarije, koja je kasnije postala misija EU na Kosovu i Metohiji (Euleks). O svojim iskustvima i pogledima na kvazidržavu Kosovo, kako je i sam naziva, ovaj 41-godišnjak napisao je knjigu "Makijato diplomatija, Kosovo - mrtvi ugao Evrope".
A Srbi u dijaspori, željni da neko za Zapada konačno u javni prostor pusti bare kap istine u moru laži o sukobima na Balkanu i skine s leđa našeg naroda nametnuto breme krivice za sve negativno što se dešavalo na tim prostorima od devedesetih naovamo, pohrlili su na promociju knjige koja je, kako su "Vesti" objavile, nedavno održana u srpskom Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg, u frankfutskom naselju Galus.
Reportaža rođena iz dnevnika
Dr Martin Hajperc - koga već nazivaju i novim Arčibaldom Rajsom (Švajcarac koji je Srbe "u dušu" upoznao tokom Prvog svetskog rata i potom napisao delo "Čujte Srbi") - ako se robuje stereotipima koje Srbi u Nemačkoj imaju o svojim komšijama, nije na prvi pogled čovek od koga bi se očekivalo da napiše poštenu knjigu o Srbima i situaciji na Kosovu i Metohiju.
Odrastao je u Kenigštajnu, elitnom naselju bogatih pored Frankfurta, sin je dr Volfganga Hajperca, bivšeg direktora Ortopedske univerzitetske bolnice Fridrishajm u Frankfurtu i majke Kristine, naučnice iz oblasti sporta koja je poznata i kao autor više knjiga i radova. Već tokom školovanja, ubrzo pošto je napunio 18 godina, učlanio se u konzervativnu nemačku stranku CDU koja je bila i tada, a i danas je, na vlasti u Nemačkoj.
Promocija u Berlinu
Naredna promocija knjige "Makijato diplomatija" zakazana je 26. avgusta. Održaće se u srpskoj crkvi Svetog Save u Berlinu (Ruppiner Str. 28, 13355 Berlin).
Studije ekonomije, politike i filozofije apsolvirao je na univerzitetima u Oksfordu, Brižu, Kelnu i Parizu, a sa nepunih 27 godina zaposlio se kao ekonomista u Centralnoj evropskoj banci i time je njegov put za brzi uzlet na bankarskoj, a potom i političkoj sceni Nemačke (2010. postao je član tima tadašnjeg saveznog ministra finansija Volfganga Šojbla) bio trasiran. A onda se 2008. godine odlučio za odlazak na Kosovo.
- Svi su me od toga odgovarali i nikome nije bilo jasno zašto sam prihvatio dužnost u Prištini, a najviše problema zbog te odluke imao sam sa suprugom - kroz osmeh kaže za "Vesti" dr Hajperc nakon promocije u Frankfurtu, u isto vreme objašnjavajući i simboliku naziva njegove knjige.
- Kafa makijato (italijanski espreso sa malo toplog mleka) oduvek je bila simbol prijateljskog druženja i odmora, retko se uz kafu govori o ozbiljnim političkim pitanjima. U knjizi poznatog američkog diplomate Henrija Kisindžera "Diplomatija" razvija se koncept strateške politike, a moje je delo obrnuta priča koja pokazuje da je sva diplomatija EU i SAD u slučaju Kosova svedena na razgovor o šoljici kafe. Dajući drugi naslov svojoj knjizi - koja je pisana kao reportaža sa elementima fikcije, nastala iz dnevnika koji sam vodio tokom boravka u toj misiji - razmišljao sam kao vozač automobila koji, dok upravlja vozilom, često ne vidi šta se dešava u onoj zoni koju ne pokrivaju čak ni retrovizori automobila. Na sličan se način i u Zapadnoj Evropi se shvata pitanje Kosova i Metohije. Retko se to pitanje "vidi" i stavlja na dnevni red, a potom na duže vreme bude zaboravljeno do nekog ekscesa ili krize. Smatram da je neophodno često govoriti istinu o Kosovu da se ne bi nalazilo u tom "mrtvom uglu" percepcije zapadne javnosti - kaže dr Hajperc.
Diktat iz Vašingtona
On će bez dlake na jeziku, mada će to retko ko od političara iz njegove stranke javno izreći, o Kosovu govori kao i o "neuspelom pokušaju" i "kvazidržavi".
- Kada sam stigao na Kosovo, u Prištini i na Zapadu je odluka u proglašnju nezavisnosti južne srpske pokrajine već bila doneta, pa ne znam da li je postojala neka bolja alternativa. Po meni, najbolje rešenje za Kosovo bilo je ono primenjeno na austrijsku pokrajinu Tirol - dakle široka autonomija unutar jedinstvvene države. Ali, ne znam koliko je to bilo realno, a možda je već i prekasno za takvu odluku.
Spasao Šaru
Tokom promocije u Frankfurtu dr Martin Hajperc čitao je delove iz svoje knjige i dobio zaslužen aplauz brojne publike jer se već iz tih odlomaka moglo zaključiti da na Kosovu nije bio "slep kod očiju", te da je iz susreta i razgovora sa obespravljenim Srbima u južnoj srpskoj pokrajini shvatio da postoji i druga strana medalje.
A sa Kosova je u Nemačku doneo i jednu, da tako kažemo, živu uspomenu na četiri noge koja se odaziva na ime Šara. I u svojoj knjizi je opisao kako je dobio tu ženku šarplaninca koja je već 10 godina ravnopravan stanovnik njegovog doma.
- Dvoje Srba su me jednog dana odveli u šumu i pokazali mi leglo sa pet kučića koja je okotila ženka šarplaninca. Otac nepoznat. Rekli su mi da izmem ako želim svih petoro jer su šanse za njihovo preživljavanje minimalne - priča Hajperc i dodaje da nije mogao da ih sve udomi, ali je u svakom slučaju hteo jedno kuče ženskog roda.
- Za vreme mog boravka na Kosovu a verujem da je tako i danas, nije postojao azil za pse lutalice i moji su mi domaćini pričali da vojnici Kfora ciljano sa puškama često odlaze u akcije ubijanja pasa lutalica. Uzeo sam dakle jedno kuče iz legla i stavio ga u svoj "terenac", a primetio sam u retrovizoru da uznemirena majka prati automobil. Naravno, brzo sam joj odmakao, ali sam bio više nego šokiran kad se kuja, nakon nekoliko kilometara, nasprosto "stvorila" ispred mog vozila i jedva sam kočenjem i manevrom volanom uspeo da izbegnem da je udarim. Tek tada sam shvatio da je pametna životinja vođena majčinskim instinktom uspela da mi kroz šumu preseče put. Kada sam završio svoj boravak u Prištini, nije se postavljala dilema da li će Šara, kako sam je nazvao, a koja se u međuvremenu veoma vezala za mene, a priznajem i i ja za nju, ići sa mnom u Nemačku - ispričao je Hajperc.
A verna Šara je strpljivo, pored jedne klupe ispred glavnog ulaza u srpsku crkvu u Frankfurtu, čekala da njen gazda završi promociju svoje knjige o njenoj domovini.
U knjizi "Makijato diplomatija" dr Hajperc se uhvatio u koštac i s pitanjem korupcije kao jednim od ključnih problema u funkcionisanju te "države", a nije ga, do danas, rešila ni međunarodna administracija u kojoj je i on bio zaposlen.
- Biblija kaže da vidimo trn u oku brata, a ne primetimo balvan u sopstvenom oku. Istine radi, korupcija je problem u mnogim državama, nije to samo problem Kosova. Mi u Euleksu hteli smo da stvorimo pravnu državu tamo, ali se to pokazalo vrlo visokom metom koju nismo uspeli doseći i rezultat naših napora na kraju je bio - nikakav! Ne kritikujem zato pravila i korupciju na Kosovu, već nas iz EU koji tome nismo uspeli da stanemo u kraj - ističe dr Hajperc.
I on je svestan činjenice da su nezavisnost Kosova "izgurale", isključivo zbog svojih strateških interesa, Sjedinjene Američke Države, ali on postavlja pitanje zašto je Evropa pristala na taj diktat.
- Često prilično provokativno govorim o "impotenciji" Evropske unije. Mislim da Evropa ne može da se pokaže kao sila jer nema unutrašnje jedinstvo. Potrebna nam je politička unija unutar EU kao i koordinirana spoljna politika. U nekim slučajevima morala bi da bude stanju da odluke implimentira i vojnim sredstvima. Dakle, zalažem se i za jedinstvenu vojsku i odbranu. EU i to mora uzeti u svoje ruke - kaže na kraju razgovora dr Martin Hajperc, koji u nemačkom Bundesveru ima i čin kapetana rezervnog sastava.
Teško naći izdavača
Knjiga "Makijato diplomatija" jedinstvena je i po tome što je svetlo dana, u prevodu mr Julijane Jovičić iz Novog Sada, prvo ugledala na srpskom, umesto na nemačkom, maternjem jeziku autora.
- S obzirom na tematiku knjige, istini o situaciji na Kosovu i Metohiji, koju sam po rečima mog vrlog prijatelja i mentora Martina Mozebaha, inače poznatog nemačkog književnika "bio dužan da napišem", izdavača u Srbiji nije bilo teško naći. Sa nemačkim izdanjem, međutim, druga je priča - kaže dr Hajperc i ističe da tema Kosovo ni na koji način nije u fokusu interesovanja običnog Nemca.
- Izdavačke kuće očekuju da profitiraju od prodaje knjige, a s obzirom na temu, boje se da ovde to neće biti slučaj. To je osnovni, a ne neki politički razlog, kako bi neko mogao u prvi mah pomisliti, što još ne postoji nemačko izdanje. Nadam se da ću naći način da se moja knjiga uskoro nađe i pred nemačkom čitalačkom publikom - kaže dr Hajperc.
