Od Banović Strahinje do Paje Vuisića
Knjiga je duhovna hrana najkaloričnija na svetu. Ali šta nam to vredi, naš narod drži dijetu, napisao je Ljubivoje Ršumović na vratima magičnog književnog muzeja u Ulici Josipa Slavenskog u Beogradu.
Ovi šaljivi stihovi samo su deo bogatstva udruženja Adligat pod čijim okriljem se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti. Kustos Aleksandra Bogdanović dočekala je ekipu "Vesti" i povela nas na čarobno putovanje kroz knjige.
Slonica slikarka
- Na Tajlandu postoje talentovani slonovi. Njihov izmet se koristi da se prave papir i knjige, a onda same životinje oslikavaju stranice. Jedan takav primerak imamo ovde. Takođe, imamo i sliku koju je naslikala slonica od tri godine. Ona svojom surlom umače četkicu u boju i slika - kaže naša sagovornica.
Najpre nailazimo na eksponate iz Etiopije. Većinu knjiga napravili su monasi.
- Korice su napravljene od prirodnih materijala poput ovčje ili kozje kože, a korišćen je često i fetus ovce. Knjige su ispisane biljnim bojama i oslikane ručno. Korišćen je pergament. Nose se ispod pazuha, kako bi šake bile slobodne za rad u polju, u torbici od prevrnute kože.
Oni su veoma štedljivi, sakupljaju fetuse i prave malu knjigu.Ona se nosi u maloj kožnoj futroli oko leve ruke, bliže srcu - objašnjava Aleksandra.Najvrednija među njima je knjižica od fetusa ovce. Kada Etiopljani sele stado sa jedne na drugu ispašu, bremenita ovca neretko gubi svoj plod.
Sledeća vitrina posvećena je Aziji. Knjige u obliku lepeze, budistički molitvenik, knjige od tikovog drveta, kao i one stare 1.000 godina koje podsećaju na stripove...
- Imamo knjigu sa Mjanmara, koja je potpuno zatvorena i nije namenjena za čitanje. Kada se dete rodi, dobija svoju knjigu. Porodica ispiše na koricama položaj planeta u momentu rođenja, astrološko ime i molitve.
Na samim stranicama se piše ono što je skriveno, odnosno predviđanja budućnosti i lepe želje. To se ušiva i ne vidi se. Unutra se krije, kako veruju, duša deteta - priča naša sagovornica.
Pročitaj i pojedi!
- Najveći strah Kineza kao mnogoljudne nacije jeste glad. Oni su smislili način da ne moraju da biraju između kulture i stomaka, pa imamo knjige koje su dva u jedan. Stranice mogu da se rastope, malo začine i pojedu. Ovde imamo predstavljenu knjigu sa 300 kineskih pesama na kineskom i engleskom jeziku - ispričala je Aleksandra Bogdanović.
Kraljičin orman
Tajnim prolazima stižemo do sledeće prostorije gde nas dočekuju Banović Strahinja, Kraljević Marko i Mali Radojica kao čuvari ovog književnog hrama.
Stručni termin
Reč Adligat je stručni bibliotečki termin koji označava više raznolikih knjiga koje su spojene u iste korice.
- Ovaj naziv smo izabrali jer i mi pod našim krovom imamo više različitih nacija, religija, kultura koje predstavljamo kroz knjige - objašnjava sagovornica "Vesti".
- Reč je o originalnim figurama čuvara hramova iz Indije. To su naši momci. Prekoputa njih nalaze se lepe dame iz Indonezije koje su tu da vode računa o njima. To su originalne lutke lutkarskog pozorišta, dar ambasadora Indonezije.
Tu su i kineske knjige napravljene od najkvalitetnije svile stare više od 2.000 godina, ali i vredan Kuran iz Azerbejdžana, sa poluostrva Apšeron.
- Jedan molitvenik je sa Tibeta, drugi iz Mongolije. Kada krene da se čita, nema stajanja. Nema odlaska u toalet, vode, hrane, spavanja. Čita se do kraja.
Knjige nisu vezane, nego su stranice slobodne. Manja može da se pročita za nekoliko sati, a velika za 48 sati. Čuvaju se na svilenim jastucima u posebnim fiokama - veli Aleksandra Bogdanović.
Pored molitvenika nalazi se najduža knjiga u muzeju u obliku harmonike. Dugačka je čak sedam i po metara. U pitanju je reprodukcija poznate kineske slike. Iz Muzeja knjige i putovanja prelazimo u Muzej srpske književnosti, gde se nalaze brojni legati.
- U legatu ugledne porodice Leko nalaze se brojni vredni predmeti, poput ormana kraljice Natalije Obrenović, prvog radija u Jugoslaviji, jelovnika sa dvora Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
Tu je i grupna fotografija sa kraljicom Dragom i kraljem Aleksandrom, dvorskim damama, oficirima. Na slici je i Dragutin Dimitrijeivć Apis. Interesantno je da je fotografija nastala samo šest meseci pre Majskog prevrata.
Svedok Novosadske racije
Zanimljiv je i legat prof. dr Ileane Čure.
- Ona je osnivač Katedre za engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Prištini, a za srpsko-hrvatski jezik i književnost u Nju Delhiju, u Indiji gde je i živela jedno vreme. Tu imamo oko 10.000 knjiga sa potpisima velikih imena, različite uspomene iz njenog stana i nameštaj. Njen dalji predak bio je Mihailo Polit Desančić, desna ruka Svetozara Miletića.
Ona je sa 11 godina ostala siroče u Novosadskoj raciji. Ubijeno je čak 16 članova njene porodice. Preživela je pukim slučajem. Bili su to poslednji dani racije. Vojnici su dopustili da se Ileana vrati u stan da bi uzela kaputić, u žurbi su je zaboravili i poveli samo majku i tetku. Njih su izmasakrirali i bacili u Dunav. A Ileana je noć provela spavajući u fotelji koja se nalazi u ovom muzeju.
"Ćuprija" na kineskom
Na radnom stolu poznatog hemičara i akademika Marka Leka stoje vredni eksponati.
- Imamo prvo izdanje "Na Drini ćuprija" na kineskom jeziku, scenario za prvo izvođenje predstave "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića, rukopis pesme Tina Ujevića, rukopis romana Oskara Daviča "Beton i svici", za koju je dobio Ninovu nagradu. Predstavili smo i kolekciju ratne štampe. To su uglavnom bili priručnici koji su služili za podizanje morala kod vojnika. Na primer, knjiga o tome kako orati njivu. Digitalizaciju ovih knjiga uradila je za svoj muzej Britanska biblioteka iz Londona - kaže Aleksandra.
Ponose se "Knjigom o Zmaju" Laze Kostića.
- Na proslavi 50-godišnjice Zmajevog rada Laza Kostić je pozvan na govornicu da kaže koju pohvalnu reč o svom kolegi i prijatelju. Listajući pre toga jednu od Zmajevih knjiga, on je izašao za govornicu i rekao da 90 odsto njegovih pesama baš ništa ne valja.
Da bi to dokazao, pošto su svi bili šokirani, on je na 450 strana, stih po stih, pokušao da objasni zašto te pesme ne valjaju. Niko nije hteo da štampa tu knjigu, ni da je kupi. On je sam štampao o svom trošku u Somboru 1902.
Mi imamo prvo izdanje. Lazin potpis je tu, što je još ređe, jer se on retko potpisivao. Naš primerak je njegov dar prijatelju i lekaru Jovanu Dimoviću. U Muzeju srpske književnosti postoji i impresivna kolekcija Biblije.
Ljudske kosti umesto korica
- Imamo vrednu kolekciju knjiga iz Indonezije. Magijska knjiga plemena Batak sa Sumatre sa koricama od kostiju i stranicama od palminog lišća je kompletno rađena rukom. Namenjena je lečenju, koristio ju je njihov vrač, a po tim receptima lečen je i Viktor Lazić, predsednik udruženja Adligat.
Batak je retko pleme koje ima svoje pismo.
Same korice su posebno interesantne jer se sumnja da su napravljene od ljudskih kostiju. Kod njih je kanibalizam iskorenjen pre 40 godina. Kanibalizam je kod njih kaznena mera. Na taj način su se plašili ljudi da ne počine tri smrtna greha - da ne ubiju drugu osobu, da ne siluju ženu i da ne izdaju svoje pleme. Na posebnom verskom ritualu proglašavaju krivca za zver. Tada više nije čovek i da bi to dokazali, ubiju ga, pojedu njegovo meso, a od kostiju naprave korice za knjige - ispričala je Aleksandra.
Dopisnice Uroša Predića
Posebna pažnja je posvećena glumačkom bardu Pavlu Vuisiću:
- Imamo njegove fotografije, rukopise, njegovu kolekciju lula, a tu je i svežanj ključeva među kojima su i oni od kamiona kojeg je vozio u "Kamiondžijama". Tu su rukopisi njegovih pesama. Pisao ih je, ali ih je gužvao, cepao, palio. Njegova supruga je sačuvala dosta toga i objavila posle njegove smrti. Imamo njegov autentični testament, napisan 1982. Taj testament je cenzurisan. Umro je 1988, kada je još vladao komunizam.
Poželeo je da mu šestorica popova pevaju nad grobom, ali u sebi, da ih on ne čuje. Da mu ni jedan jedini komunista ne drži govora "niti jedne reči", jer će se on u grobu okrenuti, ustati, da ih goni po svetu, ne samo njih, nego istomišljenike, uz sočnu psovku na kraju.
Taj deo u testamentu gde se vidi reč komunist, cenzurisan je, zamenjena je rečju niko. Cela forma testamenta je promenjena. Ispalo je da nije voleo ljude. Ali, na slikama možete ga videti nasmejanog sa prijateljima i suprugom. Tako da on samo nije voleo licemere. Imamo i prvo pismo koje je razmenio sa svojom suprugom Mirjanom - ispričala je Aleksandra.
Posetioce interesuje i arhiva dopisnica Uroša Predića.
- Imamo ih oko 700. Možete videti imena poput: Bogdan Dunđerski, Paja Jovanović, Laza Kostić, Stevan Mokranjac...
Jedna spomen-soba posvećena je Miodragu - Miji Pavloviću, Vladeti Jerotiću, ali i slavnom nemačkom piscu Piteru Urbanu. Za dočaravanje magije muzeja na Banjici nije dovoljno ni 100 strana. U nju se morate uveriti lično...
Zbirka "Nataša Ršumović"
U Adligatu je predstavljena i biblioteka minijaturnih knjiga. Zbirka se zove "Nataša Ršumović" po pokojnoj supruzi Ljubivoja Ršumovića. Ona je sakupljala male knjige i poklonila ih udruženju. Najmanja knjiga među svim prikazanim je Biblija iz muzeja Gutenberga iz Majnca, a interesantna je i mala biblioteka jermenske književnosti sastavljena iz 16 knjiga.
