Tuđe sunce bolje greje
Živi u porodičnom stanu, bez posla je i rado bi u inostranstvo... To je profil mlade osobe u Srbiji, potvrđen i ovogodišnjim istraživanjem Krovne organizacije mladih (KOMS), sprovedenim na 1.200 ispitanika širom Srbije, starosne dobi od 15 do 30 godina.
Pokazuje se da 63 odsto njih želi u inostranstvo, da isto toliko živi sa roditeljima, a toliki procenat ne zarađuje ni dinar. Mladi u Srbiji, kako se pokazuje, kao ubedljivo najveći problem vide nezaposlenost.
Poražavajući rezultat zvoni na uzbunu, ne samo zbog činjenice da Srbija, s prosekom 42,5 godine, spada u najstarije države Evrope, već i što je udeo mladih u ukupnoj populaciji manji od petine, svega 17 odsto.
Zabrinjavajućoj statistici u zemlji u kojoj više ljudi umre nego što se rodi, može se dodati podatak zaštitnika građana Zorana Pašalića da Srbiju godišnje napusti 20. 000 stanovnika mlađih od 30 godina.
Odliv mozgova
Srbija je vodeća u regionu po iseljavanju mladog stanovništva, ukazano je u istraživanju o studentskim migracijama objavljenom ovog proleća. Prema rezultatima popisa 2011, od 2002. do te godine u inostranstvo je otišlo oko 175.000 mladih starosti od 29 godina, a među njima, skoro svako peto lice, ima diplomu visoke ili više škole.
- Najviše visokoobrazovanih ljudi otišlo je u tom periodu u Nemačku, SAD, Austriju, Švajcarsku i Kanadu - navedeno je u istraživanju.
- U zemlje zapadne Evrope bi 45 odsto ispitanih, u Sjedinjene Američke Države bi osam odsto, a u zemlje regiona pet odsto - otkriva istraživanje.
Nezaposlenost je, prema rečima autora istraživanja Bobana Stojanovića, najveći problem za čak 83,1 odsto populacije do 30 godina. Njih 61 odsto nema posao, a većina onih koji rade, prilično loše zarađuje. Tek 4,4 odsto ima primanja veća od 80.000 dinara (675 evra), 12 odsto zarađuje iznad srpskog proseka, a ispod je 26 odsto.
Osamostaljivanje mladih je gotovo nemoguća misija zbog stambenog problema, pošto skoro 60 odsto živi u porodičnom stanu, 23 odsto u iznajmljenom, a svega 9,7 odsto u sopstvenom.
Upravo to bi, kaže Boban Stojanović, trebalo da zabrine državu.
- Gotovo sedmoro od desetoro mladih živi sa roditeljima, a svega jedna od od deset mladih osoba ima svoj stan - ukazao je autor istraživanja.
U oči upada i podatak da sve manje mladih veruje u demokratiju, kao i da ih tek u tragovima ima u najvažnijim državnim organima. Dok ih je pre deceniju, 2008. godine u Skupštini Srbije sedelo 22, starosti do 30 godina, ili 8,8 odsto od ukupnog broja parlamentaraca, ove godine ih je četvoro, ili simboličnih 1,6 odsto. Situacija je tragičnija u Vladi Srbije, gde je svega jedan pomoćnik ministra iz kategorije mladih.
- U odnosu na 2017. godinu došlo je do značajnog procenta pada mladih koji veruju u demokratiju, a polovina njih smatra da Srbiju treba da vodi jak lider. Sve više mladih gubi poverenje u partije jer smatra da su svi isti i da ne zastupaju javni interes - kaže Stojanović, ističući da svaka treća mlada osoba ne glasa na izborima.
Veruju u vojsku i crkvu
- Kontradiktorno podatku da bi čak 63 odsto mladih otišlo u zemlje zapadne Evrope, jeste da veći broj ispitanih nije za ulazak u EU, jer smatraju da ne bi doneo ništa bolje zemlji, a čak su ubeđeni da bi se lošije živelo - ukazao je Boban Stojanović.
Mladi, prema njegovim rečima, i dalje najviše poverenja imaju u vojsku, policiju, crkvu i Ministarstvo omladine i sporta, a poraslo je poverenje u Aleksandra Vučića i Anu Brnabić, ali ne i u institucije koje on predstavljaju.
Istraživanje o studentskim migracijama koje su sprovela ministarstva prosvete i bez portfelja i Republički zavod za statistiku u koje je bilo uključeno 11.013 studenata državnih i privatnih fakulteta pokazalo je da trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo. Od tog broja, čak dve trećine uz nastavak studija planiraju i da ostanu tamo, što takođe navodi na zaključak da van granica domovine vide bolju perspektivu za život i profesionalno napredovanje.
- Svaki treći student koji je tokom studiranja boravio u inostranstvu planira da ode na dalje usavršavanje van granica Srbije, dok među studentima koji nisu bili u inostranstvu nastavak studija van Republike Srbije planira svaki peti - pokazalo je to istraživanje
Najdrastičniji podatak je prema rečima ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, da četvrtina onih koji bi da odu, u to je čvrsto rešena.
- Ti mladi koje pitamo "šta bi trebalo da se dogodi u Srbiji, a da ne odete", kaže da nema te mere koja može da ih zadrži - kaže ministarka.
Za deceniju otišao Novi Sad
Trend iseljavanja svih starosnih struktura iz Srbije je dobio galopirajuće razmere u odnosu na period pre deceniju, ukazao je stručnjak za migracije Vladimir Grečić. Rekordna je bila 2015. kada je otišlo čak 60.000 ljudi, a godinu ranije 58.000. Od 2004. do 2013. prosečan broj emigranata u razvijene države bio je duplo manji, 26.000.
- Sve veće iseljavanje svrstalo je Srbiju na visoko 31. mesto na listi 50 zemalja sveta sa najbrojnijom emigracijom - kazao je Grečić ističući da se u periodu od 2007. iselilo 300.000 ljudi.
