Olivera Kovačević: Televizija je više od razonode
Obeležavamo 60. rođendan prvog TV kanala u našoj zemlji emisijama koje oslikava duh i vizuelni identitet prohujalih vremena.
Pre 60 godina, 23. avgusta, osvanuo je prvi televizijski kanal naše zemlje. Olga Nađ rekla je tog dana "Dobar dan", a Mića Orlović "Dobro veče". Od tada do danas Radio televizija Srbije je svojevrstan arhiv kulture i života naše zemlje. RTS ovaj značajan jubilej obeležava tokom cele 2018. godine, o čemu za "Vesti" priča urednica Zabavnog programa Javnog servisa Olivera Kovačević.
Na koji način RTS obeležava ovaj značajni jubilej?
- Ideja je da ne zaboravimo ljude koji su napravili prvu televiziju u Srbiji. Želimo da im odamo počast i zahvalnost. Mnogo je onih koji su učestvovali, a to nisu samo ona lica koja je tadašnja Jugoslavija volela i prepoznavala, nego i armija ljudi koji su bili iza kamera od njenog osnivanja do danas. Obeležavanje jubileja smo počeli novogodišnjim programom.
Imali smo šest studija i želeli smo kroz šest dekada da prikažemo muziku tog vremena i vizuelni identitet tog doba... To je bio najgledaniji novogodišnji program, što govori lepo i o građanima Srbije, da oni vole da vide nešto što nije samo banalna zabava. Takođe, napravili smo 11 šou programa gde su obrađene teme od toga kako je televizija beležila najveće političke događaje do toga kako je obrazovala ljude, brinula o mladima, na koji način nas je zabavljala, kako je muzika živela na malom ekranu, kako se sport razvijao...
Ulice po velikanima
RTS je uputio skupštini grada molbu da se četiri ulice u Beogradu nazovu imenima velikih televizijskih stvaralaca Radivoja - Lole Đukića, Novaka Novaka, Aleksandra Đorđevića i Miće Orlovića.
Šta se najviše gledalo u protekloj sezoni?
- Novogodišnji program je bio najgledaniji, ali Slagalica je uvek u prva tri mesta. Naši gledaoci vole kvizove pa je i Potera jedan od omiljenih programa, a naročito su pratili emisije 60 najlepših narodnih pesama, Luda noć, Sa Tamarom u akciji... Naša Šarenica je veoma popularna i gledanija je od one koja se emituje na drugoj televiziji.
Mi ne želimo da se bavimo time da li smo mi bolji, gledaniji i slično, ali nije lepo ne biti u ljubavi sa istinom. Nije fer da ljudi iznose podatke koji nisu tačni. U narednoj sezoni možemo da očekujemo šou programe koje smo do sada gledali, ali i neke nove.
Kada ste postali urednik Zabavnog programa, koje ste ciljeve sebi postavili?
- Želela sam da Zabavni program oživi. Da ožive šou emisije, da se napravi novogodišnji program koji nije postojao deset godina. Da se muzičke emisije naprave popularnijim, ali sa visokim umetničkim nivoom. Da se maksimalno iskoristi muzička produkcija RTS-a. Mi imamo simfonijski orkestar najbolji u regionu, imamo Big bend za koji kažu da je orkestar na evropskom nivou, narodni orkestar nema premca. Sa tim resursima smo pokušali da pravimo emisije i šou programe, da se iskoristi znanje i umeće mnogo ljudi u ovoj kući. Ako uđete na Jutjub kanal naše televizije, videćete koliko ima sadržaja i pregleda, i to je sve atraktivnije.
Koja emisija je Vama najdraža?
- Ne mogu da odgovorim na to pitanje, jer svi moraju da mi budu mili i dragi. Da bismo bili motivisani da zajednički napravimo još bolje stvari.
Kakva publika prati RTS?
- Dugo je RTS imao stariju publiku, stariju od 40 ili 50 godina. Poslednjih godina imamo sve više mlađe publike. Ona je sklonija internetu. Recimo, emisija Tri boje zvuka ima najviše pregleda na Jutjubu kad je reč o mladim gledaocima. Oni vole emisije tog tipa. Poslednje dve godine populacija koju mi zovemo 18-49 godina je postala saveznik RTS-a.
Koliko dijaspora prati RTS?
- Imali smo ogroman odziv za emisiju 60 najlepših narodnih pesama. Imali smo mnogo glasova iz dijaspore. Preko satelitskog programa su se javljali, pisali, pitali na koji način da glasaju. Ako izuzmemo Srbiju, najviše su nas gledali u Bosni, Makedoniji, Hrvatskoj, a mnogo publike imamo i u Americi, Kanadi i Australiji.
Radili ste i na drugim televizijama. U čemu se razlikuje rad na Javnom servisu?
- Drugačije je raditi na komercijalnoj TV stanici, gde su isključivo gledanost i profit imperativ onoga što radite. Na Javnom servisu nije to tako. Naravno da je dobro biti gledan, jer ako niste gledani, onda ste irelevantni. Ali, mi ne moramo da se takmičimo u gledanosti. Imamo dva kanala kulture, RTS 2 i RTS 3 koji imaju programe kakvih nema ni na jednoj drugoj televiziji.
Kako tumačite "prašinu" koju je podigla serija o Nemanjićima?
- Mnogo je važnih istorijskih epoha ostalo izvan ekrana u Srbiji. Mnoge druge kinematografije su zabeležile svaki detalj svoje istorije. A mi jednu takvu važnu epohu ni na koji način nismo oslikali do serije "Nemanjići". RTS je to pokušao da prenese. Dobro je što je ta serija oživela priču o našoj istoriji. Ljudi su naglo počeli da se zanimaju i da znaju sve bolje od svih o Nemanji i njegovim potomcima, što je intelektualni običaj u Srbiji. U tome što su se tražile greške ne vidim ništa loše. Ljudi su se utrkivali da pokažu šta znaju o Nemanjićima, iako pre serije nisu znali toliko. Da li je tu bilo grešaka, to je irelevantno.
Vaša autorska emisija "Da možda Ne" broji veliku gledanost. Koja epizoda je izazvala najveću pažnju prethodne sezone?
- Emisija o Košarama. Ljudi vole da čuju priču o ratnim traumama.To je i dalje u kodu našeg TV gledališta. Vole ljudi da gledaju i predizborne emisije. Našim gledaocima ne prija da gledaju kada se govori o nasilju u porodici. Zato što ne žele sa tim da se suoče, jer glava kuće kaže: "Nemoj da slušamo te gluposti, to nije bitno, to ne postoji." Zbog toga mi imamo problem sa nasiljem u porodici. Gleda se dosta emisija sa zdravstvenom tematikom jer svako ima nekog bolesnog pored sebe.
Kada dođe vreme za obeležavanje 100 godina RTS-a, da li će televizija kao mediji i dalje postojati?
- Verovatno će preživeti, kao što je preživeo i radio. Ali, ovaj uticaj i oblik neće imati sigurno. Verovatno će na nas gledati tadašnje generacije kao što se danas gleda na vinil ploče ili stare radio-aparate.
Besplatni koncerti za Beograđane
Na rođendan televizije, 23. avgusta u 20 sati, na stadionu Tašmajdan počeće svečani koncert. Učestvovaće orkestri RTS-a, Stefan Milenković, Bela Mavrak, Dragana Radaković, Jadranka Jovanović, Ivan Bosiljčić, Bane Zeremski i Boda Ninković, Goran Bregović, Bisera Veletanlić, Bajaga, Bora Čorba, Željko Joksimović, Tifa, Alen i mnogi drugi.
Naredne večeri na istom mestu u isto vreme održaće se koncert na kome će se čuti pesme izabrane u emisiji 60 narodnih pesama u izvođenju više od 20 zvezda narodne muzike. Besplatne karte su planule za dva dana, ali će biti direktni prenosi oba koncerta na RTS 1 RTS Svet i RTS planeta.
Sociolog u novinarstvu
- Olivera Kovačević je rođena 23. marta 1967. u Zrenjaninu. Diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
- Bila je član hora "Branko Krsmanović" pod upravom Darinke Matić Marović.
- Karijeru je započela u "Politici" gde je radila osam godina. Radila je na televiziji Pink gde je učestvovala u osnivanju informativnog programa i bila autor emisije Klopka, a kasnije na TV BK.
- Od 2015. godine urednik je zabavnog programa RTS-a, gde ima i svoju autorsku emisiju Da možda Ne