Porodice još čekaju pravdu
"Dobar deo Srbije je ćutao na počinjene zločine. Ćutanje je neka vrsta saučesništva u tim zločinima. Ovakve konferenicije, trebalo bi da podignu nivo solidarnosti srpskog društva sa porodicama žrtava i ne samo kod ljudi, već i kod institucija", kazao je dr Duško Čelić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije na skupu "Nekažnjeni zločini" nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji.
Učesnici, među kojima i predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović, zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović, podsetili su na 3.000 žrtava, uglavnom srpskih civila, kidnapovanih, ubijenih, mučenih i silovanih "u više od sto logora koji su formirani za Srbe na KiM i na severu Albanije".
Govoreći o zločinima, Gordana Đikanović iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika pomenula je masovna kidnapovanja u selima kod Dečana, rudara rudnika Belaćevac, u Retimlju, Opteruši, Klečki, 34 tela pronađena u Radonjićkom jezeru, ubistvo dece u kafiću Panda u Peći, otmice i ubistva u Prizrenu.
Silovane sedam dana
- U procesu Gnjilanskoj grupi je postojao svedok saradnik. To je čovek koji je učestvovao u ubijanju Srba u Gnjilanu i radio je to zato što mu je naređeno. Kada nije uradio onako kako mu je naređeno, bio je kažnjen. Osim svedoka saradnika, bile su i dve žene koje su silovane sedam dana od strane cele kasarne, silovali su ih kad su hteli i kako su hteli. Osim njih imali smo još svedoka - podsetio je Vitorović.
Učesnici za nekažnjivost upiru prste u međunarodnu zajednicu jer se nakon njenog dolaska, juna 1999. godine, najveći broj zločina i dogodio, ali smatraju da je odgovornost i na Beogradu. Pomenuta je presuda Gnjilanskoj grupi.
Reč je o jednom od retkih zlodela koja su procesuirana u Beogradu. Devetorica pripadnika OVK osuđeni na 101 godinu zatvora za učestvovanje u paljenju kuća, protivpravnom zatvaranju 153 civila, mučenju većeg broja civila srpske i nealbanske nacionalnosti i ubistvo najmanje 80 civila srpske. Međutim, srpski Apelacioni sud oslobodio ih je krivice, što je po rečima Vitorovića koji je tada bio tužilac u ovom predmetu posledica "ili neznanja ili dodvoravanja".
Poražavajuće neznanje
- Kada bismo na testu opšte informisanosti pitali da li znate šta je Livočko jezero, Žilivode, gde su Klečka, Glođani, Orahovac, Goraždevac, bojim se da bismo dobili poražavajuće odgovore koji svedoče o neznanju generacija u Srbiji. Upravo tu počinje naša borba za istinu i pravdu. Kada je reč o medijima, više ćete čuti o nekom kućnom ljubimcu, neke poznate zvezde, nego o kidnapovanim, nestalim i stradalim Srbima na KiM - kazao je Duško Čelić.
On je dodao da je vrhovni Kasacioni sud u Beogradu utvrdio da je oružani sukob na Kosovu trajao najmanje do kraja 1999, ali i da je pored toga Apelacioni sud donosi odluku da zločini počinjeni u Gnjilanu leta te godine - nisu ratni zločin.
- Taj Apelacioni sud je mogao da osudi za neko drugo delo, a nije to nije uradio - kazao je Vitorović.
Na pitanja novinara on nije mogao da kaže kada će Specijalni sud za ratne zločine OVK izaći sa optužnicama, ali je odgovorio "to što me pitate, pitaju me i svedoci".
