"Radi se na promeni u izboru javnih tužilaca"
Ministarka pravde Nela Kuburović u intervjuu za Tanjug govori o finalnim rešenjima za Nacrt ustavnih amandama koji će u septembru biti predati Vladi Srbije i prvi put nakon što je svoje mišljenje dana Venecijanska komisija ukazuje na koji će način Nacrt biti usklađen sa preporukama tog tela Saveta Evrope.
Ministarka pojašnjava i komplikovanu proceduru potrebnu za izmenu najvišeg pravnog akta u državi.
Navodi tako da će sve javne tužioce u Srbiji ubuduće birati isključivo Visoki savet tužilaca (VST), a uzimajući u obzir prvi predlog Ministarstva pravde iz januara ove godine i preporuke Venecijanske komisije.
Napominje da će Narodna skupština biti nadležna samo za izbor Vrhovnog javnog tužioca (sadašnjeg Republičkog javnog tužioca - RJT), te podseća da je prvim Nacrtom ustavnih amandmana iz januara ove godine Ministarstvo pravde predložilo upravo pomenuto rešenje - da sve javne tužioce, izuzev RJT, bira VST.
- Međutim na zahtev dela struke i mišljenja RJT da bi izbor javnih tužilaca trebalo ostaviti skupštini, Ministarstvo pravde je bilo izmenilo prvobitni Nacrt koji je tako u aprilu bio poslat VK - navela je Kuburović.
Imajući u vidu preporuke VK i potrebu za jačanjem nezavisnosti i samostalnosti tužilaštva, Kuburović kaže da će postupak izbora javnih tužilaca biti vraćen na prvi predlog Ministarstva pravde i biće u isključivoj nadležnosti Visokog saveta tužilaca.
Kada je reč o izboru pet nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VSS) i VST, u skladu sa preporukom VK, ustavnim amandmanima će biti poredloženo da se biraju samo kvalifikovanom većinom od 3/5 svih narodnih poslanika u Skupštini Srbije.
Ukoliko na taj način ne budu izabrani svi članovi VSS i VST onda će Komisija od pet članova biti nadležna da bira buduće članove iz reda pravnika, ukazala je Kuburović i naglasila da se iz Nacrta briše kvalifikovana većina od 5/9 svih poslanika, u skladu sa primedbom VK.
Kada je u pitanju predlog Ministarstva pravde da se VSS i VST raspuštaju ako ne donesu određene odluke u roku od 30 dana, ministarka je ukazala će taj amandman biti usklađen sa mišljenjem VK tako što će biti taksativno navedene situacije u kojima odluka mora da se donese u datom roku, odnosno kada dolazi do raspuštanja tih tela.
VK, kako je dodala, nije bila izričita da treba da se briše odredba koja se tiče raspušanja VSS i VST, već da treba da se precizira ako VSS ostane u sastavu kakav je predložen Nacrtom (pet sudija - pet istaknutih pravnika).
- Naša prva zamisao je bila da to bude definisano Zakonom o VSS i Zakonom o VST, ali VK smatra da se na taj način ne garantuje dovoljno nezavisnosti tih tela, tako da ćemo te odredbe propisati Ustavom i taksativno navesti sve situacije u kojima treba da se ispoštuje rok. U slučaju da članovi jednog i drugog tela ne donesu odgovarajuću odluku u datom roku, savet može da se raspusti- naglasila je Kuburović.
Ona je najavila da će u skladu sa mišljenjem VK biti precizirani i razlozi za razrešenje javnih tužilaca i sudija, koji se tiču disciplinskog postupka i nesavesnog vršenja sudijske, odnosno tužilačke funkcije, pored već navedenih razloga.
Prema njenim rečima, važeći Ustav gotovo i da ne govori o kriterijumima i razlozima za razrešenje već je to ostavio zakonima da regulišu, a Ministarstvo pravde smatra da to pitanje treba da se definiše Ustavom.
Ministarka je takođe ukazala da je neujednačena sudska praksa jedan od većih problema u pravosuđu koji Srbija godinama pokušava da reši, te da treba da i to pitanje treba da se reguliše Ustavom, kao izuzetno važno, posebno za građane Srbije.
Ona je ukazala da je u prethodnom periodu Vrhovni kasacioni sud dao značajan doprinos ujednačavanju sudske prakse, ali da se radi i na normativnom regulisanju i ujednačavanju postupanja sudova da bi, kako je istakla “imali iste odluke u istim pravnim situacijama i samim tim garantovi i predvidljivost sudskih odluka i jaču zaštitu pred sudskim organima”.
- U mišljenju VK je navedeno na koji način treba da se otklone nedumice i nejasnoće i svakako će to biti regulisamo Ustavom. Amandmanima će biti propisana i nadležnost VKS, koji treba da ima ulogu u procesu ujednačavanja sudske prakse odnosno jedinstvene primene prava - precizirala je Kuburović.
U finalnim rešenima ustavnih amandmana po savetu VK će biti regulisano i pitanje odnosa tri grane vlasti u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti, iako se Ministarstvo pravde do sada nije bavilo tim pitanjem jer to nije bilo u nadležnosti.
- Smatramo da treba usvojiti i tu preporuku VK, pa će biti predložena i izmena te odredbe u Ustavu na način na koji je preporučila VK u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti - naglasila je Kuburović.
Ona je istakla da će i tokom avgusta Ministarstvo pravde raditi na usklađivanju Nacrta ustavnih amandmana sa mišljenjem VK i veruje da će ga početkom septembra uputiti Vladi koja treba da ga usvoji i uputi predlog za izmenu Ustava Narodnoj skuštini.
- Ministarstvo pravde će u potpunosti ispoštovati sve preporuke VK i implementirati ih u ustavne amandmane kako se i obavezalo u toku javne prasprave, kao što se obavezala i predsednica vlade tokom posete eksperata VK u maju - napomenula je Kuburović.
Prema njenim rečima, Srbija će se sada prvi put suočiti sa procedurom za izmenu vazećeg Ustava, koji nije menjan od njegovog donošenja 2006. godine.
- Procedura je vrlo komplikovana, s obzirom da Vlada, kao ovlašćeni predlagač, treba Narodnoj skupštini da uputi predlog za izmenu Ustava u određenoj oblasti o kome narodna skupština mora da se izjasni. Taj predlog mora da bude usvojen dvotrećinskom većinom svih poslanika- naglasila je.
Prema važećoj proceduri, ukoliko predlog za izmenu Ustava ne bude prihvaćen, u narednih godinu dana ne može ponovo da se pokreće inicijativa za izmene Ustava u toj oblasti.
- Ako Narodna skupština prihvati predlog za izmenu Ustava moći će da se govori o konkretnim ustavnim amandmanima. Tek tada Narodna skupština kreće u raspravu o predlogu - navela je Kuburović.
Kaže i da je Odbor za ustavna pitanja skupštine nadležan da sprovodi postupak za izmenu Ustava ispred Parlamenta, te očekuje da će tokom jeseni u Skupštini biti organizovane javne debate i javna slušanja jer, kako je istakla, Ustav mora da se usvoji dvotrećinskom većinom.
- To znači da mora da postoji širi politički konsenzus, koji podrazumeva i društveni konsenzus, jer ukoliko Narodna skupština bude usvojila izmene one će morati da idu i na potvrdu građana na referendumu - navela je Kuburović.
Ona je napomenula da nakon što Vlada usvoji predlog budućih amandmana, oni ne moraju da budu konačni, jer upravo javna rasprava pred Narodnom skupštinom omogućava da i ono što Vlada uputi kao predlog bude tokom javne rasprave izmenjeno.
Ministarka podseća da je za izmenu Ustava potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, što, objašnjava, znači da treba postići koncenzus i sa opozicionim stranakama ukoliko bude prihvaćeno da se ustav izmeni.
