Njet podeli Kosova!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom obilaska fabrike za preradu mesa Srem Šid izjavio je da se zalaže za razgraničenje sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Njegove reči su odmah izazvale reagovanje svetskih medija i velikih sila, pri čemu su Nemačka i Velika Britanija protiv podele Kosova, dok je Ambasada SAD u Beogradu pozvala Beograd i Prištinu da iznesu predloge. A onda je i iz Moskve stiglo "njet" u vidu Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova koja je iz Beograda produžila za Guču.
Posle susreta sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem ona je istakla da je ruska spoljna politika dosledna, sviđalo se to nekome ili ne.
Međunarodni problem
- Kosovo je odavno međunarodni problem i ne tiče se samo Srbije. Razmatrali smo ga i u Savetu bezbednosti UN, postoji Rezolucija 1244 koju niko nije ukidao. Nisam sigurna da postoji zemlja koja je više branila poštovanje te rezolucije od Rusije. I, naravno, mi smo uvek govorili da ćemo podržati dogovore koji budu dobri za Srbiju - rekla je Zaharova i dodala da u "Beogradu to vrlo dobro znaju".
- Mi nećemo prihvatiti laž da je Kosovo odvojeno od Srbije na osnovu referenduma. Sve što će biti vezano za izvrtanje istorijskog sećanja takođe neće proći - istakla je Zaharova.
Ministar Spoljnih poslova Ivica Dačić nekoliko sati ranije podržao je Vučićev predlog za "razgraničenjem" uz obrazloženje da je to i njegov stav već desetak godina". Međutim, posle susreta sa Zaharovom rekao je da je to "nešto što smo mi videli kao mogućnost da se dođe do kompromisa".
Podrška Kine
Iz Kine, zemlje čije pravo veta uz Rusko garantuje Kosovo van UN, još nije bilo reagovanja. Da podsetimo, ambasador Li Mančan nedavno je pozvao Beograd da ne žuri i podsetio da je Kina čekala 100 godina da vrati Hongkong i Makao. Prethodno je izjavio da je za Peking Kosovo Srbija i da će tako ostati.
Strateški partneri
- On sam mi je rekao da su male šanse za to. Šta taj dogovor podrazumeva, o tome tek treba da se razgovara - rekao je Dačić i obećao da "Srbija neće doneti nijednu odluku, a da o tome ne obavesti strateške partnere".
Da podsetimo, Vučić je rekao da se zalaže za razgraničenje i da je "teritorija za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada uvek izvor potencijalnih sukoba". Istovremeno, on je kazao da ne može da priča o čemu pregovara s kosovskim Albancima, "jer bi tako otvorio karte Srbije u pregovorima".
- Sporazum Beograda i Prištine biće sveobuhvatan paket koji nije uprošćen i jednostavan kao što neki zamišljaju - najavio je predsednik Srbije.
Još pre Rusije, protiv predloga su istupile Velika Britanija i Nemačka.
Prevelik rizik
Nemačka ambasada u Prištini saopštila je da ta zemlja nije promenila stav. Ambasador Kristijan Heldt nedavno je rekao da bi podela Kosova mogla da destabilizuje region, zbog čega je Nemačka kategorički protiv podele. I ministar za Evropu Mihael Rot prethodno je upozorio da je "pomeranje granica rizično".
Ambasada Velike Britanije u Prištini navodi da Vlada te zemlje veruje da "normalizacija odnosa treba da bude osnova za priznavanje nezavisnih i suverenih država unutar aktuelnih granica".
Američka ambasada u Beogradu poručila je da je vreme da Beograd i Priština budu fleksibilni i da "moraju da predlože rešenje koje neće doći sa strane". U američkoj administraciji navode da su spremni da se uključe u pregovore i pomognu da se dođe do dogovorenog sporazuma kako bi se otvorila jasna perspektiva za "eventualno članstvo obe zemlje u EU ".
Kompromis za ulazak u EU
Svetske agencije odmah su reagovale na Vučićev predlog, pa je tako Rojters naveo da je srpski predsednik spreman za "kompromis kako bi se okončao sukob s Prištinom, što je ključan uslov da se Srbija pridruži EU". Rojters navodi da mnogi političari i analitičari u Beogradu smatraju da bi "podela kojom se dozvoljava Srbiji da zadrži kontrolu nad severnim delom Kosova u zamenu za Preševsku dolinu mogla biti prihvatljiva za obe strane".
Ruske državne agencije prenele su Vučićevu izjavu bez komentara. Izuzetak je TV Raša tjudej koja je prenela Jevgenija Koloskova sa Instituta međunarodnih odnosa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.
- Mnogi analitičari smatraju da je Beograd pregovorima sa separatistima pod pritiskom EU faktički već priznao Kosovo. Ali on to otvoreno ne može da izjavi, jer rizikuje da izgubi podršku u javnosti - rekao je Koloskov.
