Čaroliju režirali dobri ljudi

Hvala, donatori! Veliko hvala! Zahvaljujući vama srpska deca sa Kosova su na moru!

Lična arhiva

Za uspomenu: Arno Gujon sa budućim vaterpolistima

Takva je završnica pisane reportaže koju je Arno Gujon prosledio Francuzima, svim članovima humanitarnog udruženja Solidarnost za Kosovo ili najboljim donatorima na svetu koji širokogrudo pomaže politikom unesrećeni srpski narod.

A pre tog finiša, Arno je veoma toplo opisivao okupljanje i putovanje do morskog žala koji su mlađani žitelji hrišćanskih srpskih enklava na Kosovu videli prvi put:

- Otac Srđan, đakon Milovan i ostatak naše ekipe seli su u autobus u dva sata posle ponoći i krenuli od mesta do mesta, ukrcavali po dvoje, troje, petoro, desetoro dece i u ranu zoru završili obilazak deset enklava i - pravac Jadransko more!

Okupilo se 42 sanjiva putnika starosti, bolje reći, mladosti od sedam do 14 godina, ne poznaju se, svi stidljivi, svi u malom strahu od dolazećeg nepoznatog i tako tokom 12 sati vožnje. Sve do Crnogorskog primorja, Tivta i hotela Kamelija, pa se svako dohvatio svog kofera, a na recepciji su raspoređeni po troje u sobama.

- Niko od njih nikad ne samo da nije napuštao Kosovo, nego ni svoje rodno mesto, pa im je sve viđeno bilo poput ulaska u nezamislivu bajku. Posle kratke noći, dugog puta i smeštaje u sobe, usledio je ručak u atmosferi "zatišja pred buru", i to ne samo u opisnom smislu, već se za to postarala i priroda, o čemu će kasnije biti reči.

Potom Arno Gujon, čelnik Udruženje Solidarnost za Kosovo, koju sedmu godinu zaredom na more dovodi male Srbe sa Kosova, nastavlja da opisuje:

- Od 42 najtiše dece, činilo se ni da reč ne znaju da izuste, veoma brzo pretvorili su se u najbolje prijatelje. Posle kratkog poslepodnevnog odmora i dremuckanja, na red im je došla obaveza naduvavanja gumenih dušeka, kolutova, lopti, svakojakih morskih igračaka i "poštapalica", a svako je na poklon dobio i kapu, glavu od sunca za zaštite.

- Hajde, čike, vodite nas - u sebi su ponavljala deca, a otac Srđan kao da je čuo i komandovao polazak do morskog plavetnila.

Ko nije znao, neka sada zna da je more čudo nad čudima, teško je i zamisliti onoliko vode i onoliko plavetnila. A, šta sada? Neki junački potrčaše i bućnuše se u more, neki mic po mic, stopu po stopu, a neki, samo na startu, ne bi ni za živu glavu napustili suvo tlo, ipak, pomogli su im odrasli. I, koliko je hladno more? Hladnije od onog iz kade i lavora, ali mnogo prija, uh, vrućina je velika!

Dakle, tu je more! I, super je more, zaključak je svih ovih presrećnih mlađanih kosovskih Srba. E, koliko su se prskali, gurali, vriskali, loptu bacali, naravno, za neplivače krenulo se sa prvim lekcijama.

I onda se desi neočekivano. Odjednom se nebo zacrnelo, crni gusti oblaci provukli se između dva brda, udariše gromovi, sruči se kiša, uh kako su se na brzinu sakupljali peškiri i svi oni morski rekviziti, pa trk u hotel, spasavaj se ko može.

Svejedno, i u hotelskim sobama i salonima hotela bilo je jednako lepo. Startovalo se sa bebi-fudbalom i ping-pongom, a ubrzo na red dođe i šetnja.

Eto, odmotavaju se radosni morski dani kosovskih Srba. Biće ih još. Zato Arno Gujon na sva zvona oglašava:

- Hvala, donatori! Mnogo vam hvala!