RSE: Rusija snima milionski vredne filmove o Kosovu
Petnaest godina nakon odluke Vladimira Putina da povuče mirovnjake iz BiH i sa KiM, u Rusiji se radi na glorifikaciji ruskog vojnog prisustva na Balkanu.
Ruska kinematografija snima dva skupa filma povodom 20. godišnjice operacije "Marš" ruskih padobranaca iz BiH na prištinski aerodrom Slatina, u junu 1999. godine.
Rad na filmovima prati anti-NATO kampanja i uključivanje srpskih glumaca u legalizaciju aneksije Krima, pišu Radio Slobodna Evropa.
"Priča je zasnovana na istinitom događaju!", tvrdi ruska filmska kompanija Upgrade Vision i ovako najavljuje "herojsku dramu" Balkanska linija, koja će početkom 2019. godine biti predstavljena publici u 20 zemalja.
Pročitajte još:
* "Nema nikakvih sličnosti između Krima i Kosova"
"Godina je 1999. NATO bombarduje Srbiju i prepušta Kosovo na pljačkanje albanskim banditima. Rusiji je ponuđena sramno mala uloga u rešavanju sukoba na Kosovu. Aerodrom Slatina prelazi pod kontrolu albanskog komandanta Smuka. Ruski obaveštajci Andrej Šatalov i Bek Jethojev zauzimaju aerodrom. Iz Bosne na marš za Kosovo dug 600 kilometara kreće ruski bataljon. Njihov je zadatak ne samo kontrola aerodroma, već razbijanje Smukove jazbine i oslobađanje devojke Šatalova, koju su banditi zarobili radi šverca organa. Rusija je posle euforije Perestrojke shvatila da ima svoje interese koje treba braniti. Počela je nova era", objašnjava sadržaj filma kompanija Upgrade Vision.
"Istoričari smatraju ove događaje najopasnijim pogoršanjem odnosa između Rusije i Zapada od vremena karipske krize. Balkanska linija govori o sudbonosnoj operaciji, čiji su detalji i dan danas zatvoreni za javnost", stoji u izjavi ruskog Ministarstva kulture.
Jedan od autora filma, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se u toj priči "naglasak stavlja na činjenicu da je Srbija jako pogođena strana u sukobu". - Mnogi su događaji na Kosovu bili izmišljeni kako bi se izazvalo NATO bombardovanje, i to će se prikazati u filmu - rekao je sagovornik.
Prema njegovim rečima, autori su inspirisani pričama o nekoliko Rusa koji su bili na Balkanu u ratnim 1990-m. Među njima je major ruske obaveštajne službe GRU (a sada predsednik Ingušetije) Junus-Bek Jevkurov, koji je od ruske komande krajem maja 1999. godine dobio tajni zadatak da preuzme kontrolu nad aerodromom Slatina. Druga interesantna osoba je Anatolij Lebed, "legenda" specijalnih snaga, "ruski Rambo", kako su ga zvali njegove kolege. Lebed je, nosilac najvećih vojnih nagrada, 1994. godine morao napustiti vojsku, radio je kao čuvar na pijaci, te švercovao automobile iz Nemačke. Rat na Balkanu mu je omogućio da se vrati u vojne redove: otišao je na Kosovo da se bori na strani Srba.
Glavne uloge u filmu će tumačiti poznati glumac Goša Kucenko, Ravšana Kurkova, Anton Pampušni, te nekoliko srpskih glumaca. Među njima je idol miliona sovjetskih dečaka, najpoznatiji "indijanac" Gojko Mitić i nova zvezda ruske kinematografije Miloš Biković, koga je pre nekoliko godina upoznao najuticajniji ruski reditelj-patriota Nikita Mihalkov. Nedavno se timu glumaca pridružio Emir Kusturica, kome je Vladimir Putin, 2016. godine, dodelio "Orden prijateljstva" zbog "posebnih zasluga u jačanju mira i međusobnog razumevanja među narodima" (nosioci ove prestižne nagrade u Srbiji su Ivica Dačić, Nenad Popović i Tomislav Nikolić).
Film je delimično snimljen na Krimu. Pa su se svi državljani Srbije našli na spisku ukrajinskog sajta Mirotvorec zbog učešća u propagandnim aktivnostima i legalizaciji aneksije Krima. Mirotvorec se pozicionira kao deo Centra za istraživanje zločina protiv osnova nacionalne bezbednosti Ukrajine. Taj sajt objavljuje lične podatke ljudi, koje smatra separatistima ili "agentima Kremlja". Pored toga, srpski glumci su angažovani na promociji zajedničkih slovenskih vrednosti u ruskim medijima, te borbi protiv politike NATO-a. Dok Miloš Biković govori o zajedničkoj istoriji i kulturnom kodu, te potrebi odupiranja zapadnom pritisku, Gojko Mitić, pak, tvrdi da je NATO ubio njegovu majku.
