Zar "Oluja" i usred Beograda?!
Veliki broj građana, ali i stanara zgrade nekadašnjeg Samačkog hotela u Ustaničkoj ulici u Beogradu, sprečilo je juče svojim telima iseljenje šestočlane porodice Kruška, izbegle 1995. iz Hrvatske.
Ovo je drugi pokušaj kako Komesarijat za izbeglice, uz policijsku asistenciju pokušava da iseli ovu izbegličku porodicu, kako bi u taj stan uselio drugu - navodno u gorem materijalnom položaju. Da apsurd bude kompletan, iseljenje porodice Kruška samo je jedno u nizu iz "uklete zgrade" u kojoj su smeštene isključivo izbeglice iz Hrvatske i sa Kosova.
- U ova 34 kvadrata živim sa suprugom Dragicom i mojom majkom Anom koja ima 74 godine, Dragičinim sinom i snajom i njihovom petogodišnjom kćerkom Jovanom. Živimo ovde ne zato što volim, već zato što sa porodicom nemam gde drugde. I nisam jedini. Samo u ovoj zgradi je 20 istih slučaja. Sve jad i beda. Sirotinja koja je i Bogu teška - priča 48-godišnji Miroslav Kruška, rodom iz Daruvara, a sa "Olujom" je izbegao iz Dubice.
U jednom konvoju su, kaže, otišli njegova majka i brat, a u drugom Dragica i njen sin.
- Jedina imovina koju sam poneo iz Hrvatske bile su vojničke čizme i puška. Na granici su mi oduzeli pušku, i eto s čim sam došao. Sve što sada vidite u ovom stanu smo moja supruga Dragica i ja svojim znojem kupili. Radio sam od jutra do sutra bravariju i stolariju. I danas to radim, isto na crno. Svako hoće dobrog radnika, ali niko neće da vas prijavi.
Hapšenja na granici
Ceo rat u Hrvatskoj Kruška je proveo u uniformi. Kaže, to je glavni razlog zbog čega ne razmišlja da se vrati u rodni grad.
- Protiv mene ne postoji nikakva optužnica, niti je raspisana ikakva poternica. Nema ni razloga da bude. Ali, malo-malo, pa nekog uhapse na granici, ili kada se vrati u svoju kuću. Ne treba mi to maltretiranje posle svega što sam prošao - kaže iskreno.
Njegova supruga Dragica je izbegla iz Hrvatske, iz Siska. Kaže, i dalje sanja crnokošuljaše koji su te 1991. krstarili gradom, spaljivali srpske novine i oštrili noževe ispred radnji gde su radili Srbi.
- Kada je postalo jasno kakva mi se sudbina sprema, pobegla sam novembra te godine u Bosnu, a zatim u Dubicu. Tu smo se Miroslav i ja zavoleli. Evo, dočekala sam da 23 godine kasnije doživljavam još jednu "Oluju". Ali, ova je mnogo gora, jer tera tvoj narod, a sve drugo je isto. Kao što ni tada nismo znali gde ćemo, ni sada, ako nas izbace ne znamo kuda ćemo. Jedino pod most, ili možda treba da se popnemo na most i skočimo. Izvinite, uzbuđena sam, jutros mi je bio pritisak 160 - priča u jednom dahu Dragica Kovačević.
Miroslav Kruška objašnjava da su se u stan uselili 1998.
- Čuli smo da su to stanovi namenjeni izbeglicama i ušli kao i svi drugi. Ali, sve do 2013. godine niko nas nikada nije čak ni pitao što smo ušli. Do te godine niko iz Komesarijata za izbeglice se ovde čak nije ni pojavio da nas pita: "Ljudi, treba li vam nešto?", već da pogleda ko to živi u stanovima kojima raspolažu. Od tada do danas, ne postoji konkurs Komesarijata za stambeno zbrinjavanje, a da na njemu nisam konkurisao. Izbegli sa Kosova imaju mogućnost da konkurišu i za seoska domaćinstva, ali mi, izbegli iz Hrvatske možemo samo da apliciramo za stanove. Konkurisao sam i za ovaj gde živimo, i za neke stanove koji su tek počeli da se grade, ali nema nikakvog odgovora - priča Miroslav.
Na naše pitanje šta će učiniti ukoliko ponovo pokušaju da ga isteraju, nemoćno sleže ramenima.
- Nemam gde odavde, a valjda će i u Komesarijatu održati obećanje da će mi napokon rešiti problem. Nada poslednja umire - zaključuje Miroslav Kruška.
"Akcija" do 15. avgusta
Miroslav Kruška kaže da je pokušaj njihovog iseljavanja samo deo šire akcije Komesarijata za izbeglice da iz "uklete zgrade" isele jedne - da bi uselili druge izbeglice.
- Ova poslednja "akcija" počela je 23. jula kada su pokušali da isele Dejana samca, koji je došao sa Kosova. Onda su sledećeg dana, u prisustvu 50 policajaca sa pancirima, od pet ujutro pokušavali da se probiju do Mikija, koji takođe živi kao samac. Okupljeni građani i mi stanari nismo im dali. Mi smo sad došli na red, a već je najavljeno da će policija pokušati da iseli Miru koja živi sa kćerkom invalidom i maloletnim detetom. Ko šta radi, mi se sa komšijama ne pozdravljamo, već jedni druge pitamo: "Kada će kod vas da banu?". Tako će biti sve do 15. avgusta kada je zakazan poslednji pokušaj iseljenja - pričaju Dragica i Miroslav.
