Matica je grešna prema rasejanju
U Srbiji ne postoji politička volja da se kvalitetni ljudi iz dijaspore uključe ovde u politička dešavanja. Ne znam da li je reč o kompleksu srpskih funkcionera da sarađuju sa ljudima koji su bolji i kvalitetniji od njih, ili zato što su se Srbi u dijaspori dokazali u inostranstvu, ostvarili kvalitetne karijere, situirani su, pa pošto nisu ucenjeni i sa njima ne može da se manipuliše, onda nisu ni podobni ljudima na vlasti - kaže za "Vesti" Ivan Kostić, poslanik Dveri i bivši predsednik odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije.
O koaliciji sa Draganom Đilasom, odnosno ulazak u Savez za Srbiju, Kostić kaže da je jedini cilj Dveri je da se zaustavi predaja Kosova i Metohije, koja, kako ističe, može da zaustavi samo ujedinjena opozicija. On podvlači da Dveri neće menjati politički program, niti odustati od svojih političkih ciljeva.
Sa mesta predsednika Odbora smenjeni ste polovinom maja. Kako ocenjujete rad Odbora od tada?
- Drago mi je da sam tokom svog mandata uspeo da stvorim zdravu i normalnu atmosferu u odboru, da su zaživeli veliki projekte koji su vratili poverenje dijaspore u institucije Srbije. Naročito mi je drago što smo uključili mlade koji žive van Srbije, a videli su da u ovom Odboru imaju partnera. Ruke su mi bile vezane, jer sam opozicioni poslanik, ali sadašnji predsednik odbora može neometano da sarađuje sa institucijama u kojima su njegovi partijski prijatelji, da brže rešava stvari u okviru Skupštine, i ako postoji dobra volja, može nešto da uradi. Ali, pokazalo se, da Vlada Srbije i u ovom, i u prošlom mandatu kada je premijer bio Aleksandar Vučić, ne želi da dijasporu uključi u političke procese u Srbiji. Zapravo, Srbi iz dijaspore im samo služe za politički marketing. U vreme predsedničke kampanje videli kako predstavnike rasejanja prima predsednik Vučić. Tada i više nikada. To je najveća boljka cele priče - ne postoji politička volja da se ti kvalitetni ljudi uključe u politička dešavanja ovde.
Zašto?
- Ne znam da li je to kompleks srpskih funkcionera da sarađuju sa ljudima koji ne zavise ni od koga i mogu slobodno da odlučuju. Vidite da su danas na raznim funkcijama ucenjeni ljudi koji ne mogu samostalno da odlučuju i zavise od predsednika svojih partija. Tako je u BIA, tako je u Skupštini Srbije, tako je u Fudbalskom savezu Srbije.
Smatrate li da je ijedan problem dijaspore rešen?
- Ne. Konkretni strateški problemi nisu rešeni: problem glasanja, državljanstva... U Skupštini nisu hteli ni da razgovaraju o poreskim olakšicama za ulaganje naših iz dijaspore. Ministarstva kulture i prosvete pokazali su razumevanje za druge probleme. Ministarstvo kulture je najavilo otvaranje kulturnih centara u većim gradovima gde žive Srbi: Trstu, Beču, Zagrebu... Ministarstvo prosvete se zainteresovalo za drugi problem na koji smo ukazivali: otvaranje dopunskih škola u Nemačkoj i Austriji. Ipak, strateške stvari za koje je potrebna odluka izvršne vlasti, na čelu sa premijerkom i predsednikom, nisu se pomerile sa mrtve tačke. O Savetu za dijasporu i Savetu za Srbe u regionu se ni ne govori i to je velika greška.
A kada je reč o Srbima u regionu?
- Isto. Data je pomoć za Srpsku kuću u Crnoj Gori, a ona ne radi, nije rešeno obrazovanje za Srbe u Makedoniji, problem državljanstva Srba u Rumuniji, problem statusa nacionalne manjine Srba u Sloveniji. Naša vlast ne insistira na tim temama kada se sastaje sa predsednicima i premijerima tih država. Da ne govorim tek o položaju Srba u Albaniji.
Obično se kaže da nema novca za projekte?
- Iz budžetske rezerve je dat novac za projekat Srpske kuće u Crnoj Gori. Kuća je kupljena, ali ne radi. Predsednik Vučić za šest godina svojih mandata nijednom nije bio u Crnoj Gori. Tvrdi da su odnosi sa crnogorskom vlašću nikada bolji, da su veliki prijatelji, a ne rešava se ni problem Srpske pravoslavne crkve u CG, ni srpskih udžbenika u osnovnim školama. U BiH su data sredstva za crkvu u Mostaru, za opštinu Srebrenica, za Trebinje, ali opet se nije popravio status Srba. Dakle, ova vlast daje novac svojim političkim partnerima koji će sutra ćutati kada se napravi ozbiljan problem srpskom korpusu u regionu. Tako su uspeli da začepe usta ljudima koji vode Republiku Srpsku, srpske institucije u Crnoj Gori, koji su primorani da ćute zato što su dobili novac. U to sam se uverio i to je dokaz da nema želje da se stvari sistemski menjaju.
Tehnička koalicija sa Đilasom
Kako Dveri vide svoju ulogu u koaliciji sa Draganom Đilasom?
- Jedini interes srpskog pokreta Dveri je da se zaustavi predaja Kosova i Metohije. To je jedan od osnovnih principa dokumenta za koji će se zalagati sve političke organizacije koje će ući u Savez za Srbiju. Samo kroz ujedinjenje opozicije može da se zaustavi ova vlast koja je neminovno krenula u predaju KiM, počevši od Briselskog sporazuma do pravnog obavezujućeg sporazuma o kome je već počelo javno da se govori. Pre godinu dana, vlast je bila izuzetno ljuta bi se taj sporazum pomenuo u Skupštini, ali sada narodni poslanici vladajuće koalicije govore o tome, govori o referendumu koji je protivustavan. To je jedini razlog zašto Dveri ulaze u ovu koaliciju, za koju mogu slobodno da kažem da je tehničkog karaktera, gde će biti oročen mandat neke buduće vlade na godinu dana. Nećemo menjati politički program, niti odustati od političkih ciljeva za koje se borimo, ali smatramo da vlast izuzetno loše radi i da mora doći do njene smene.
Izgubljeno poverenje
Kada će se onda stvoriti uslovi za elektronsko ili glasanje putem pisma?
- Kada bude postojala politička volja u Srbiji i kod ljudi koji je vode. To rešenje postoji u mnogim državama sveta, a pitanje je i zašto dijaspora nema predstavnike u parlamentu Srbije? Ljudi koji vode srpske institucije u rasejanju su po prirodi lojalni vlastima u Srbiji, jer su svesni da ako ne budu dobri sa njima, neće moći ni za makac da poprave svoj položaj. Ali, to izuzetno mala grupa koja gravitira ka tim udruženjima. Čak 70-80 procenata Srba u inostranstvu nisu zainteresovani za politička dešavanja, što vidimo na izborima kada glasa samo jedan odsto osoba koje imaju pravo glasa. Zato je neophodno da država vrati poverenje dijaspore.