Pljačke gurnute u zaborav
Evropska komisija (EK), a potom i Evropski parlament (EP) tražili su još pre sedam godina da Vlada Srbije preispita 24 sporne privatizacije izvedene od 2004. do 2011. godine. Iako se svaka srpska vlada zaklinjala da će rešiti ovaj problem, i danas se brojni slučajevi vuku po sudovima, a procenjuje se da je kroz te sporne privatizacije država oštećena za oko osam milijardi evra.
Na tom spisku je i pančevačka Azotara za koju je Ministarstvo privrede ovih dana pred Privrednim sudom podnelo zahtev za pokretanje stečaja. Prošlu godinu Azotara je završila sa gubitkom od 34 miliona evra, a uz dug bankama od 17 miliona evra gubici su dvostruko veći od vrednosti fabrike. Više od 1.000 radnika će ostati bez posla.
Smederevska Železara je najpoznatiji slučaj od 24 sporne privatizacije. Iako danas s dolaskom Kineza posluje solidno, obaveze i dugovi ostali su u nasleđe državi. Ukupni gubitak ovog preduzeća dosegao je neverovatnih 500 miliona evra. Sporno je bilo što je Železara prodata neposrednom pogodbom američkom Ju Es stilu za samo 23 miliona evra.
Zrenjaninska Jugoremedija je u stečaju od novembra 2016. godine, a nekoliko puta je bezuspešno nuđena potencijalnim kupcima. Trenutna cena joj je 30.000 evra. Zemunska Galenika, čiji je slučaj bio i pred međunarodnom arbitražom, našla je solidnog gazdu. Luksemburški Elius je kupio ovu fabriku lekova i posluje s profitom.
Nedostatak dokaza
U postupku protiv troje okrivljenih u predmetu Nuba invest bivši ministar ekologije Oliver Dulić osuđen je prvostepeno na tri i po godine zatvora. Pre mesec dana Apelacioni sud je ukinio tu presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje. U predmetima Mobtel i Nacionalna štedionica tužilaštvo je nakon istrage donelo odluku o obustavi postupka zbog nedostatka dokaza.
Tehnohemija se dugo povlačila po novinama, a Specijalni sud u Beogradu je tek marta ove godine na dve i po godine zatvora osudio bivšeg direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića i još dvoje njegovih saradnika za zloupotrebe službenog položaja iz 2005. godine.
Slučaj Keramike iz Kanjiže je specifičan jer je policija šest puta opstruisala sprovođenje sudske odluke i uvođenje većinskih vlasnika i legalnih organa u preduzeće. Na kraju je tužilaštvo donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a kompanija je danas u vlasništvu kiparske firme.
Problematična je bila i privatizacija čuvenog "C marketa" gde je stvorena situacija u kojoj se nije znalo koliko firma zaista vredi. Na kraju su biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković kupili 75 odsto akcija C marketa za oko 53 miliona dolara. Bivši mali vlasnici C marketa su tvrdili da su njihove akcije 2001. procenjene na oko 1.100 evra, a prodate za oko 200. Na kraju je zaključeno da nema elemenata za krivično gonjenje, a najpoznatiji trgovinski lanac Mišković je preprodao Belgijancima.
Zaborav pao na 14 predmeta
Nema pravosudnog epiloga povodom 14 od 24 privatizacije sa spiska. To su slučajevi Sartida, ATP Vojvodine, Luke Beograd, "Večernjih novosti", Zastave elektro, Srboleka, Tehmohemije, Prosvete, Azotare, Trudbenika, Nube, Izvoza šećera u zemlje EU, Srbija turista i Galenike.
Za Putnik se još ne zna status jer se postupak vodi pred međunarodnim sudom.
Akcionari Luke Beograd tvrdili su da su njihove deonice vredele po 22,18 evra, a da su zbog pogrešno urađene procene vrednosti kapitala prodate za po devet evra. Oni su navodili da su oštećeni za ukupno 71,5 miliona evra, a država za oko 400.000 evra. Za nezakonitosti u prodaji luksemburškom Voldfrinu optužen je bivši ministar privrede Predrag Bubalo, ali je prošle godine oslobođen. Vlasnik ovog preduzeća danas je Milan Beko, a Luci Beograd u poslovnom smislu ne cvetaju ruže.
Putnik je na javnom tenderu u maju 2003. godine prodat preko Agencije za privatizaciju Univorld holdings limitedu Srbe Ilića. Agencija za privatizaciju je ugovor raskinula dve godine kasnije, pa je slučaj dospeo do Međunarodnog arbitražnog suda koji je rešen u korist Ilićeve firme. Agencija za privatizaciju nije se obazirala na međunarodne sudije, pa je Putnik ponovo prodat, ali Kipranima.
Postupci se vuku godinama
Član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kaže za "Vesti" da su dostavljali pisane dokaze o ozbiljnim sumnjama u vezi sporne 24 privatizacije, ali da je malo urađeno na kažnjavanju.
- Nedopustivo dugo traju predistražni postupci. Po mom mišljenju, nijedan postupak ne bi smeo da traje duže od pet godina, dok postupak u slučaju Sartid traje 14 godina - kaže Jelisaveta Vasilić.
Kažnjen nanogicom
Veterinarski zavod Zemun 2005. godine kupila je kompanija Zekstra, biznismena i bivšeg predsednika FK Partizan Dragana Đurića, za 9,1 miliona evra.
Đurić je posle priznavanja krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, a vezano za postupak privatizacije Veterinarskog zavoda dobio kaznu da godinu dana provede u kućnom zatvoru sa nanogicom, kao i novčanu isplatu. Prošle godine je Zavod izašao iz stečaja.
Nelogičan stečaj Azotare
Branko Pavlović je bio direktor Agencije za privatizaciju 2004. godine. Posle tri meseca je smenjen, a onda su izvedene sporne privatizacije. Pavlović za "Vesti" kaže da mu stečaj u Azotari ne deluje kao logično rešenje.
- Dešavanja s Azotarom su neobična. Nije održana Skupština poverilaca ili bar to nije poznato javnosti. Iz preduzeća je izdvojena luka u korist Srbijagasa, što mi takođe ne izgleda dobro. Pitanje je da li ono što je ostalo od Azotare može da posluje profitabilno - kaže Pavlović.
