Balkan do zuba pod oružjem!
Na prostoru Zapadnog Balkana, što u legalnom, a mnogo više u nelegalnom posedu je oko šest miliona komada oružja različitog kalibra.
Prema istraživanju Centra za kontrolu lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi na prostoru Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije u proseku je 30 komada oružja na 100 stanovnika, što je, u odnosu na svetski prosek, više za čak 15 odsto.
Kalašnjikov budzašto
Prema istraživanju "NIN"-a, u Srbiji automatska puška kalašnjikov košta od 150 do 200 evra, dok je cena na skandinavskom poluostrvu oko 2.000-3.000 evra.
"Cena pištolja u Srbiji kreće se od 100 do 1.000 evra, a na zapadnoevropskom tržištu dostiže i 2.000 evra", tvrdi ovaj nedeljnik.
Naime, istraživanja govore da je u proseku, 75 odsto oružja u nekoj zemlji u vlasništvu građana, a ostatak je u posedu vojske, policije, raznih službi za obezbeđenje. Na prostoru Zapadnog Balkana taj procenat je čak 90 odsto!
"Veruje se da u regionu između 500.000 i 1,6 miliona domaćinstava poseduje vatreno oružje. Očigledno je da građani imaju previše oružja, i to više ilegalnog nego legalnog", stoji u istraživanju koje je u najnovijem broju sproveo nedeljnik "NIN".
Prema tim podacima, Srbija i Crna Gora su lideri, jer na svakih 100 stanovnika u ove dve zemlje dolazi po skoro 40 komada lakog naoružanja. Samo u Srbiji se nalazi više od 1,5 miliona ilegalnog i 1,1 miliona legalnog oružja.
Profesor Fakulteta bezbednosti i član Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, Zoran Dragišić je mnogo precizniji zbog čega su čitavi vojni arsenali i dalje u privatnom vlasništvu i pored činjenice da je u poslednjih dvadesetak godina organizovano najmanje desetak akcija dobrovoljne predaje policiji.
- S jedne strane imate tu bolesnu tradiciju posedovanja oružja, a s druge strane, ovo je ipak Balkan. Prostor velikog straha. Ljudi se plaše države, plaše se komšije, plaše se "onoga iz drugog sela", pa se i oružje skuplja iz straha. Drugo, svi su u očekivanju novog rata i niko ne bi da ga dočeka a da nema oružje u kući. Takve pretnje novim ratom su sve češće, čak i od nekih zvaničnika u regionu, a pritom ih forsiraju ne samo političari ili tabloidi, već i stane obaveštajne službe kojima ne odgovara stabilan Balkan - ocenjuje Dragišić.
Vreme će pokazati da li su zemlje EU ipak pronašle rešenje za ovaj problem.
Naime, na samitu zemalja Zapadnog Balkana, održanom nedavno u Londonu, usvojena je mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja. Na ovaj način, tvrde tvorci plana, Zapadni Balkan bi dobio još jednu šansu, pa bi "od izvoznika opasnosti" postao "izvoznik bezbednosti".
Preduzeti drastične mere
Zoran Dragišić kaže da za rešenje ovog problema može da se primeni jedan od dva radikalna pristupa, a oba podrazumevaju ukidanje postojećih dozvola.
- Prva opcija je da se oružje učini dostupno svakom punoletnom građaninu, kao što je to slučaj u Americi. Zagovornici ovog stava imaju na umu tezu da ne ubija oružje, već čovek, pa ako je već tako da li treba da se zabrane i sekire i noževi jer se i njima ljudi ubijaju.
Druga opcija je da više niko ne bi imao prava na dozvolu držanja oružja, a svako kod koga bi bilo pronađeno, automatski bi bio osuđen na deset godina zatvora. Pa, ko voli, nek izvoli. Naravno, to ne bi važilo za lovce, kao i sportsko pucanje - naglašava Dragišić.
Mapu puta su zajednički razvile institucije iz regiona pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije.
Naši sagovornici na različite načine vide moguće rešenje velike količine ilegalnog oružja u posedu građana Balkana.
- U Srbiji je zbog velikih poreza, i novih nameta, bukvalno zamrlo interesovanje za kupovinom legalnog oružja. Čak više nemaš ni one koji bi pristali da im pokloniš legalno oružje, jer su svi svesni da je to ozbiljan udar na svaki džep. Država na taj način "tera" ljubitelje oružja da ga nabavljaju van legalnih tokova, što je naravno potpuno pogrešno. Uz promenu te poreske politike, moguće rešenje je i dodatno stimulisanje svih koji bi da se oslobode nelegalnog oružja, kroz, recimo, novčane nagrade ili nešto slično. Naravno, nikako ne treba odustati od krivičnog gonjenja nelegalnog posedovanja oružja, pa čak možda i povećati kazne - kaže bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Mile Novaković.
Zaostalo iz ratova
General Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije ocenjuje za "Vesti" da ovi podaci nisu do kraja tačni.
- Ne smatram da treba apostrofirati samo Srbiju i Crnu Goru, zato što se ozbiljne količine naoružanja nalaze i na Kosovu, u Bosni, Makedoniji, ali i Hrvatskoj. Činjenica jeste da je ilegalnog oružja dosta, ali za mene je najveće pitanje koliko je procentualno u ilegalnim skladištima koja "čekaju svoje vreme" ili se koriste za aktuelne krijumčarske rute - navodi Novaković i dodaje da treba biti oprezan i praviti razliku između oružja u posedu stanovništva i onog koje je "štekovano", odnosno zakopano i, kako kaže ovaj stručnjak, "čeka svoj momenat" kada će zatrebati.
- Ne smemo zaboraviti da velike količine oružja koje su ostale posle prethodnih ratova i dalje služe za ilegalnu trgovinu, jer je velika potražnja, a odlična zarada - precizira Novaković.
Sedam ciljeva
Usvojena mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja, podrazumeva rok od šest godina u okviru koga bi bilo ispunjeno ukupno sedam ciljeva.
Prvi cilj je da ceo Zapadni Balkan uskladi pravila kontrole naoružanja sa standardima koji postoje u EU. Zatim sledi razvoj prikupljanja i obrade podataka o oružju kako bi se što preciznije utvrdile rizične oblasti i osmislili odgovori koji ciljaju na rešavanje problema.
Među ciljevima smanjenja ilegalnog poseda oružja je i mogućnost ili da građani legalizuju nelegalno oružje ili da ga predaju policiji bez obaveze dokazivanja porekla oružja ili bez odgovornosti ako su ga nabavili na nezakonit način.
