Teodora naša heroina!
Hiljade ljudi širom Srbije, regiona i naših u celom svetu, delile su ove nedelje najlepšu vest koja je mogla biti objavljena - Teodora je pobedila leukemiju! Kažu, nije ovo samo vest dana, već godine. U četvrtak se posle 14 meseci nasmejana sa porodicom vratila kući u Kragujevac iz Frankfurta, gde se na Univerzitetskoj klinici vodila njena bitka za život.
Desetogodišnja Teodora Vranješević je posle teške borbe sa akutnom mijeloidnom leukemijom postala ne samo simbol hrabrosti i upornosti, već i heroina koja je odredila tačku u kojoj se humani ljudi ujedinjuju u borbi za dečji život u Srbiji. Teodorina borba sa opakom bolešću trajala je ukupno 800 dana.
- Da nije bilo dobrih ljudi ja ne bih mogao da lečim dete! To je ukratko rezime. Moja supruga i ja nismo imali taj novac. Reći hvala je malo. Skoro ništa, u odnosu na ono što su humani ljudi širom Srbije, regiona i sveta učinili za moju porodicu. Za taj gest trebalo bi izmisliti novu reč - kaže za "Vesti" u dahu Teodorin otac, Bogdan Vranješević.
Baka je nije dočekala
Povratak u Kragujevac i ozdravljenje ćerke za Teodorinog oca bio je nesumnjivo najsrećniji trenutak u životu. Nažalost, prvo je otišao na groblje da oda počast i zapali sveću svojoj majci, koja je preminula početkom juna, ne dočekavši unukin povratak. Bogdan tada nije mogao da dođe na majčinu sahranu.
Teodora je preživela teške trenutke, i uspone i padove u svojoj borbi zbog brojnih komplikacija koje su pratile njeno izlečenje - sepsa, upala pluća, otkazivanje bubrega i jetre. Sa nekim od komplikacija iskusni doktori u Nemačkoj se nikad nisu susreli. Njeni roditelji kažu da je za ovo vreme porasla 10 centimetara, a sazrela bar 20 godina.
- Dve godine nije prespavala u svom stanu, nije išla na igralište ispred zgrade, nije išla u školu. Nedavno je prvi put bila bez maske među ljudima. Ona i mi zajedno s njom sve vreme živeli smo u neverovatno vanrednim okolnostima koje su teške i za odrasle, a kamoli za decu - kaže Bogdan posle trodnevnog iscrpljujućeg puta iz Nemačke.
Agonija porodice Vranješević počela je 18. maja 2016. godine kada su se suočili sa strašnom dijagnozom. Posle lečenja u Beogradu njeni roditelji Bogdan i Nataša nadu za izlečenje našli su u Frankfurtu, u presađivanju kostne srži. Ali, prepreka je bila "brdo" od 350.000 evra.
Ono što je delovalo kao nezamislivo, prikupljeno je u humanitarnoj akciji koja se pre toga nikad nije dogodila. Za manje od pet dana dobri ljudi donirali su potreban novac i zbog njih Tea je danas u Kragujevcu bez tragova bolesti.
Teodora za tri nedelje idu ne prvu kontrolu u Beograd, a 27. novembra ponovo za Frankfurt, na takozvanu veliki kontrolu. Potrebno je da prođe pet godina da bi se smatralo da je izlečena. Za to vreme Teodora će ovog septembra upisati 5. razred, jer je zahvaljujući svojoj učiteljici, preko Skajpa, savladala redovno gradivo iz prethodne dve godine i đačka knjižica sa peticama je čeka u školi.
Stekli prijatelje za ceo život
A Frankfurt, dodaje Bogdan, bio je posebna priča. Ovog puta ne želi o teškim trenucima, već o pozitivnim iskustvima u Frankfurtu. Pre svega sa našim ljudima koji tamo žive i rade.
- Tamo smo stekli prijatelje za ceo život. Naši ljudi, a kad to kažem, mislim na ljude iz svih bivših republika Jugoslavije i svih nacija, toliko su nam pomogli da su značili više nego naša rodbina. Kada su za Teu bili potrebni granulociti, apel smo objavili na Fejsbuk grupi Žena ženi Frankfurta. Klinici se za jedan sat javilo na stotine donora.
Lekari su bili zapanjeni, zbunjeni. Pitali su nas da li mogu nama da se obrate kada sledeći put nekom budu bili potrebni. U Roditeljskoj kući smo imali neverovatno podršku naše zemljakinje. Ovog leta mnogi od njih će doći na odmor u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i svuda smo pozvani u goste, i oni su pozvani kod nas u Kragujevac - priča Bogdan.
Razumljivo je, kaže, da ne može nikog da izdvoji.
- Ne bih mogao, zaista, da izdvojim nijedno ime. Mogu samo reći da smo u Frankfurtu imali društveni život kao da smo kod kuće. Zvali su nas na slave, u šetnje, posete. Pomogli nam da i mi proslavimo našu - Đurđevdan. Donosili su Teodori i mlađem sinu Đorđu poklone, hrabrili nas kada nam je bilo najteže. Skupljali su novac za nas, jer mi smo imali dovoljno za lečenje, ali u trenutku odlaska nismo razmišljali da nam je potreban novac i za naš život tamo koji je potrajao duže od godinu dana. Naše konzularno osoblje nam se u svakom trenutku našlo pri ruci - dodaje.
Prvo na sladoled
Odmah po dolasku u Kragujevac Teodora je zatražila da joj se ispuni obećanje od pre dve godine. Porodična prijateljica Vranješevića je tada, odmah po saznanju strašne dijagnoze, tešeći Teodoru obećala sladoled kada ozdravi.
- To obećanje nije zaboravila i odmah smo morali u poslastičarnicu - kaže Bogdan.
Torta u bolnici za rođendan
Akcija prikupljanja pomoći krenula je iz Kragujevca. Potom se priključila Fondacija Budi human iz Beograda. Katarina Vasiljević, Kragujevčanka koja živi u Kanadi, pomogla je otvaranjem naloga na GoFundMe, planetarnoj platformi za donacije, gde je prikupljeno više desetina hiljada dolara koji su uplaćivali ljudi širom sveta svih nacija.
Podsećanja radi, 14. jula protekle godine, Teodori je urađena transplantacija kostne srži adekvatnog donora nemačkog porekla, koja je dala dobre rezultate. Nakon transplantacije dugo je trpela jake bolove, zbog intezivnih hemioterapija koje su prethodile, kao i opekotina po koži, zbog čega su je lekari doslovno "kljukali" morfijumom i sedativima.
Tek posle gotovo tri meseca doktori su dozvolili da mama Nataša svoju mezimicu provoza po bolničkom krugu u invalidskim kolicima. Zahvaljujući fizioterapiji, koja je obavljana prvo u bolničkom odeljenju, a nastavljana u Roditeljskoj kući, ponovo je stala na noge, počela je da jede čvrstu hranu. Usledila je još jedna komplikacija sa jetrom i bubrezima, ali na sreću i sa time se Teodora izborila.
Lekari i osoblje Uni-klinike za Teodorin, prethodni, 10. rođendan priredili su iznenađenje, obradovali je poklonima i čestitkama, a pokazali su i zavidan talenat otpevavši joj i rođendansku pesmicu.
- Napravljen je izuzetak, pa su lekari dozvolili da puna dva sata bude sa nama u Roditeljskoj kući, gde smo smešteni. Tu je organizovano prigodno slavlje, a nju i drugu decu zabavljao je mađioničar - rekla je tada za "Vesti" Nataša Vranjašević.
Na ogromnu radost i sreću, predstojeći rođendan početkom septembra proslaviće u krugu porodice i drugara.
