Očekivanja od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu (4): Znamo ko su krivci
S obzirom na to da je Specijalni sud davno formiran i da bivši glavni tužilac Dejvid Švendimen nije podigao nijednu optužnicu, naša nada slabi, ali to je i naša poslednja vera da će se doći do pravde za srpske žrtve, kaže za "Vesti" Gordana Đikanović, član Udruženja kosmetskih stradalnika.
- Mi prosto znamo, makar po komandnoj odgovornosti, ko bi trebalo da se nađe na optužnicama, kome da se sudi. Svi putevi vode do vrha političkog vrha, najuticajnijih ljudi, na Kosovu i Metohiji i verujem da je to glavni kamen spoticanja. Te osobe imaju podršku Zapada koji formira sudove, određuje tužioce i vodi procese. Mi se i dalje nadamo da neće procesuirati samo neke marginalne ličnosti, već inspiratore i nalogodavce. Od komandanata operativnih zona OVK niko nije odgovarao. Dok Ramuš Haradinaj i Hašim Tači ne budu osuđeni, nema ništa od pravde - podvlači Gordana Đikanović.
Država nema ni tačan broj ubijenih
- Sa žaljenjem kažem da Fond za humanitarno pravo, sa kojim se često sukobljavamo nezadovoljni nekim njihovim izjavama i radnjama, ima najtačnije podatke o broju žrtava, naročito nakon popisa, gde su se Fondu prijavile porodice za koje nismo ni znali, jer nisu bili članovi udruženja. Kada je reč o institucijama Srbije, niko nema približno tačan broj kidnapovanih i ubijenih. U Ministarstvu unutrašnjih poslova će vam dati jedan podatak, u Bezbedonosno-informativnoj agenciji drugi, a u Komisiji za nestala lica Vlade Srbije treći. Takođe znamo da ima i određen broj porodica koje uopšte nisu prijavile nestale i ubijene - zaključuje Gordana Đikanović.
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu, nudi mogućnost reparacije ili odštete za žrtve, ali Đikanovićeva, koja se kao novinar godinama bavi ovom temom, ističe da se to opet odnosi samo na predmete okončane kaznom.
- Prvo, to je novčana nadoknada. Gubitak najrođenijeg ne može u novcu da se izrazi, ali može da znači za porodicu jer najveći broj porodica ubijenih i kidnapovanih živi ispod granice siromaštva. Ali, opet, na to će imati pravo samo porodice gde je zločinac osuđen. Za druge, sve će ostati na papiru.
Naša sagovornica podseća da su "jun, jul i avgust, meseci kada su se dogodili najveći zločini nad Srbima":
- Prošlo je 19 godina, a niko nije odgovarao. Sama činjenica da se sve ovo vreme ništa nije pomerilo sa mrtve tačke, u nama stvara osećaj da će vrlo mali broj porodica dočekati pravdu. Mnogi roditelji ubijenih i kidnapovanih Srba i nealbanaca su u međuvremenu preminuli, neki su završili tragično. Znamo i da je Euleks pred kraj mandata deo slučajeva predao lokalnim sudovima, i to se naravno završilo ili oslobađajućim ili simboličnim presudama, uvek zbog nedostataka valjanih dokaza.
O našoj muci u Briselu ni reči
Porodice žrtava, dodaje ona, nisu zadovoljne ni radom srpskog Tužilaštva za ratne zločine:
- Mi volimo svoju državu, ali nikada nismo krili nezadovoljstvo tim Tužilaštvom i radom institucija kojima je u mandatu da se bave nestalima i procesuiranjem ratnih zločina. Niko ništa nije radio svih ovih godina, to su prazne priče. Dakle, naše nezadovoljstvo je upereno ka svima, jer mislimo da se naša država nezaštitnički i nedogovorno odnosila prema problemu nestalih i ubijenih Srba na KiM. Moguće i da državnici Srbije o ovoj temi govore iza zatvorenih vrata, ali mi nikada nismo videli da je na agendi u Briselu to tema - kaže Đikanovićeva.