Beograd prazni Srbiju
Iz antičkih vremena ostala je izreka da svi putevi vode u Rim. U srpskoj verziji, svi putevi vode u Beograd. Najnoviji statistički podaci o unutrašnjoj migraciji govore da se u srpsku prestonicu prošle godine doselilo više od 15.000 stanovnika. Najviše njih je došlo iz Kraljeva, Leskovca, Smedereva i Užica.
- Život u manjim mestima je nešto što nije na ceni u srpskom društvu. Faktički se uvek suočavate s jednom vrstom socijalne izolacije, nemogućnost zapošljavanja, odvojenosti od važnih događaja, institucija, ljudi. I u mnogim drugim zemljama život u manjim mestima ima svojih posebnosti, ali kod nas je s centralizacijom vlasti došlo i do centralizacije privrede, usluga, javnih službi - komentariše za "Vesti" sociolog Srećko Mihajlović.
Koliko je alarmantno pražnjenje mesta po unutrašnjosti pokazuju podaci iz Trstenika, gde je između dva popisa (2002. i 2011. godine), ova opština izgubila oko 7.000 stanovnika, što je skoro 15 odsto ukupne populacije. Trstenik je zbog toga vlada svrstala u petnaest opština u Srbiji s najlošijom demografskom kartom.
Stručnjaci su saglasni da je drastično smanjenje stanovništva po unutrašnjosti ne samo posledica negativnog prirodnog priraštaja već i migracije na relaciji selo-grad. Zbog nezaposlenosti i smanjenja životnog standarda, prvenstveno mladi, upravo oni koji treba da stvaraju porodicu, odlaze u veće gradske sredine i inostranstvo.
Penzioneri se jedino vraćaju
Spas u problemu depopulacije trebalo bi potražiti i u razvoju seoskog turizma, podizanju njegovog ekonomskog značaja i samostalnosti i zadržavanju mladih na selu.
Umesto jačanje ovih segmenata, selu se vraćaju uglavnom penzioneri, bilo zato što je život jeftiniji i mirniji, ili zbog potrebe da svojoj deci, napuštanjem stana u gradu, obezebede krov nad glavom. Srećko Mihajlović je i sam primer takve odluke, jer se posle penzionisanja kao ugledni sociolog iz Beograda vratio u rodni kraj, u selo Granice kraj Mladenovca.
Mihajlović napominje da su unutrašnje migracije uobičajen i gotovo standardan proces koji ima svetski karakter i koji se dešava već tri veka u Evropi i razvijenom svetu.
- Ono što nije deo tog normalnog trenda kad je reč o Srbiji jeste odsustvo decentralizovane društvene politike koja bi prevazišla apsolutnu orijentaciju ka Beogradu. Kod nas se, nažalost, decenijama vodi politika da se Srbije identifikuje sa Beogradom, odnosno Beograd je Srbije i - tačka - dodaje Mihajlović.
Otud je beogradizacija Srbije sociološki već nekoliko decenija odomaćen pojam. Statistika kaže da su, kad je reč o unutrašnjem pomeranju stanovništva, samo beogradski i region Vojvodine u 2017. godini imali pozitivan migracioni saldo, odnosno bio je veći broj doseljenih u odnosu na iseljene.
Kako debeogradizovati Srbiju i učiniti mesta u unutrašnjosti privlačnim za život, pre svega mladima? Podrazumeva se da se počinje od oživljavanja privrede u unutrašnjosti koja će omogućiti zapošljavanje, ali i da se državna uprava i kultura decentralizuje.
- Bilo je pokušaja da se decentralizuju neki Vladine institucije, da delovi ministarstva budu u Kragujevcu ili Nišu, ali je ostalo mrtvo slovo na papiru. Kada gledate jutarnji program vidite koliko je ta beogradizacija uzela maha. I kada se nešto izveštava sa lokala, to je kratko, povremeno i nepotpuno, jer izgleda u Srbiji postoji samo Beograd - konstatuje Srećko Mihajlović.
Izmeštanje, ali uz pad kvaliteta
- U zdravstveni sistem u unutrašnjosti sada se nešto i ulaže, ali nauka je postala isključivo stvar Beograda. Ako ste iz provincije, imate jedan veliki minus u svom CV i na vas se gleda drugačijim očima. Pogledajte primer genetičara Miodraga Stojkovića, njegov povratak u Leskovac i kako mu je odbijena kandidatura za članstvo u SANU - konstatuje Mihajlović svojevrsnu diskriminaciju čak i prema ljudima iz nauke.
On primećuje da je na jedvite jade decentralizovano visoko obrazovanje, ali da je otvaranjem fakulteta po manjim mestima došlo do smanjenja kvaliteta obrazovanja.
- Nažalost, imamo pojavu da kada se nešto izmešta iz Beograda, onda to obično bude na nižem nivou kvaliteta - dodaje naš sagovornik.
