Utiranje puta papi?!
Poseta državnog sekretara Vatikana, kardinala Pjetra Parolina Srbiji, ima cilj da pokrene razgovore o papinoj poseti, ocenio je za "Vesti" publicista i verski analitičar Vladimir Dimitrijević uz ocenu da je pomaka nabolje u odnosima Vatikana i Srbije bilo, ali je pitanje da li je to dovoljno za odvažnije korake i da li bi za Srbiju bilo dobro.
- Poslednjih godina Parolin je posetio Tiranu, Sarajevo, Zagreb, a sada Podgoricu i Beograd. Papina poseta Srbiji, o kojoj je verovatno bilo reči, pažnju javnosti je prethodni put zaokupila posle posete tada predsednika Srbije Tomislava Nikolića Vatikanu krajem 2015. Nikolić je pozvao papu, uz ogradu da o treba da se izjasni i SPC - kaže Dimitrijević.
Godinu kasnije, podseća on, patrijarh Irinej je izjavio da poziv nije uputila Crkva, već država, da je papa i državnik jer je Vatikan država i da "dolazak ne bi bio od štete", ali se nada da neće doći dok ne dobije poziv i saglasnost SPC. Ukazuje da je Vatikan stremio da dovede papu od vremena SFRJ, da je predsednik Slobodan Milošević nastojao sredinom 90-ih, a posle 2000. pokušavao i šef SCG Svetozar Marović iz čije posete Vatikanu je ostala je interesantna anegdota.
- Marović je pre puta pričao sa patrijarhom Pavlom o papinoj poseti, a on mu rekao: "G. Maroviću, niti sam ja Crkva, niti ste vi država." Bio je to jasan stav da je poseta nemoguća dok se svi episkopi ne saglase. Kad se Marović vratio iz Vatikana i rekao da papa neće doći, patrijarh Pavle je izgovorio: "Dobro nam ne došao" - kaže Dimitrijević.
Pometnja među vernicima
Smatra i da bi poseta SPC-u izazvala bi veliku pometnju među vernicima, a s obzirom na to da postoje mnoge tendencije ka raskolu, imalo bi katastrofalne posledice po duhovno stanje Srba svih i svuda.
- Kod nas se mnogo ističe kako Vatikan ne priznaje nezavisnost Kosova, to je samo smokvin list koji prikriva istinu. Što se tiče vatikanskog nepriznavanja Kosova, samo je formalno i iz depeše Vikiliksa se jasno vidi da čelni ljudi Vatikana kažu da oni Kosovo apsolutno priznaju de fakto, a de jure priznanje nije ni potrebno jer u ovom trenutku zbog ekumenskih odnosa sa SPC to ne bi bilo probitačno - ukazao je on.
Uz napomenu da se pričalo se da bi papa trebalo da dođe u Niš na obeležavanje 1300 godina Milanskog edikta, ali nije, Dimitrijević ističe da između Vatikana i Srba ne stoji ružičnjak nego Jasenovac i svi zločini koji u NDH sa dozvolom rimokatoličkog klera, a naročito s posebnim angažovanjem Alojzija Stepinca, koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. u Mariji Bistrici proglasio blaženim, to jest lokalnim svecem Rimokatoličke crkve.
- Pokušaj da se ukloni prepreka za dolazak pape bila je mešovita komisija za dijalog SPC, Vatikana i Biskupske konferencije Hrvatske, čiji je cilj bio da utvrdi istorijsku istinu o Stepincu. Tada je, kaže, Vatikan obećao da će otvoriti arhive i dati na uvid dokumenta iz Drugog svetskog rata, pre svega prepisku Stepinca i pape Pija Dvanaestog, ali ipak nisu dozvolili taj uvid - objasnio je Dimitrijević, napomenuvši da je uvek za to da papa ima pravo da poseti vernike, i da kao šef države Vatikan dođe u posetu srpskim državnim funkcionerima.
