Matić: Veće pokazuje nameru da oslobodi optužene za ubistvo Ćuruvije
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da ima utisak da sudsko veće želi da oslobodi optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije.
On je za Cenzolovku rekao da ima snažan utisak da je sudsko veće vodilo postupak kao da ne želi da ga vodi ili je primorano da donese unapred zacrtanu oslobađajuću odluku.
Najnoviji NIN, u tekstu Vuka Cvijića, iznosi nekoliko novih detalja koji ukazuju na to da su i istraga i trogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije opterećeni pritiscima, opstrukcijama, pokušajima diskreditacije svedoka.
Zaprepašćuje podatak da su neki prisluškivani razgovori ukazivali na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju. Kecmana, koji je doživeo sudbinu nekih koji su pomogli da se rasvetli ubistvo Ćuruvije - i sam je 2016. godine bez jasnog obrazloženja smenjen sa mesta šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).
NIN u pomenutom tekstu piše:
"Februara 2006. u beogradskom klubu 'Varadero' na Makišu sastali su se Crni, Kurak, koji je sada u bekstvu, i svedok Slaviša Arsić, koji je neposredno pre toga dao iskaz u vezi s ubistvom Ćuruvije policijskom inspektoru Draganu Kecmanu. Kurak je tada zaključio: 'Kecmana treba o'laditi'."
Prilikom nedavnog svedočenja Kecmana pred Sudskim većem koje vodi proces protiv četvorice optuženih za ubistvo Ćuruvije, tokom kojeg se vodila duga i mučna rasprava čak i članova veća sa ovim inspektorom (pozvanim da govori samo o uzimanju tih dokaza, iako je možda i najbolji poznavalac ovog slučaja), on je, između ostalog, rekao da je čak i čovek koji je pomogao policiji da prikupi dokaze iz Mobtela (kasnije Telenor) o tome gde su se u vreme ubistva kretali i sa kim su razgovarali optuženi, posle toga dobio otkaz.
"Evo šta si mi uradio, imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao", prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela, kada ga je "jadnog i zapuštenog" sreo nekoliko godina kasnije.
Prema saznanjima Cenzolovke, ovaj radnik Mobtela, koji je imao savesti i hrabrosti da pomogne istražiteljima u prikupljanju najvažnijih materijalnih dokaza u ovom slučaju, bio je žrtva bivšeg funkcionera RDB-a i UBPOK-a, koji je bio upoznat sa tim kako su prikupljeni dokazi u slučaju Ćuruvija. Posle penzionisanja u policiji zaposlio se u Telenoru i bio jedan od onih koji su odlučivali koji će radnici Mobtela nastaviti da rade u novoj kompaniji. Samo jedan čovek tada nije dobio rešenje o prelasku u novu firmu - onaj koji je policiji rekao gde se dokazi nalaze.
Ti ključni dokazi - trake sa podacima sa baznih stanica - gotovo su dva i po meseca predmet rasprave na suđenju za ubistvo Ćuruvije, pošto je Sudsko veće (Snežana Jovanović, Dragan Milošević, Vladimir Mesarović) odlučilo da deo tih traka izuzme iz sudskih spisa zaključivši da su one, navodno, nezakonito uzete.
Apelacioni sud je ovo rešenje vratio na ponovno odlučivanje, naglašavajući da su kasete oduzete po zakonu, ali je prvostepeno veće ponovo odbilo da ih uvrsti među dokaze.
Komisija za istraživanje ubistava novinara pažljivo prati ovo suđenje - i ranije je nekoliko puta reagovala zbog razvlačenja procesa ili zbog oslobađanja iz pritvora dvojice optuženih, ali je ovog puta svoju zabrinutost za tok suđenja za ubistvo Ćuruvije izrazila posebno oštro - proces je nazvala "zaprepašćujuće sporim", a odluke Sudskog veća okarakterisala kao "pravno bizarne".
Predsednika Komisije Verana Matića pitamo da li u nedostatku volje da se suđenje završi u razumnom roku vidi neku vrstu opstrukcije procesa za ubistvo koje se dogodilo pre gotovo 20 godina.
Veran Matić: Apsolutno je neobjašnjiva i nedopustiva sudska praksa koju smo imali prilike da posmatramo u ovom procesu. Potpuno su neopravdana objašnjenja da nema kapaciteta kada je reč o sudnicama. Šta bi bilo da su zaista suđene najbitnije pljačkaške privatizacije, da je suđeno organizovanom kriminalu vezanom za sve "mafije" koje su raskrinkane kroz istraživačko novinarstvo? Kako bi rešili problem kapaciteta sudnica?
Zašto ne možemo da budemo makar kao Rumunija? Tamo je veoma velikom broju "krupnih riba" suđeno i osuđeni su mnogo efikasnije od bilo kojeg slučaja kod nas.
Sudsko veće je vrlo neracionalno vodilo ovaj proces, čitav niz svedoka i saslušanja ponavljao se bez jasnog smisla i vidljivog cilja. Vreme je trošeno na iscrpljujuća, nebitna pitanja. Odbrani je dozvoljavana otvorena opstrukcija procesa.
Komisija (za istraživanje ubistava novinara, prim. nov.) u više saopštenja je upozoravala na nedopustivu sporost procesa. U više izveštaja, koji su bili obaveza prema Evropskoj komisiji, naglašavana je nedopustiva sporost, ali ništa se nije promenilo nabolje.
Cenzolovka: Naprotiv, čak je Sudsko veće zatvorski pritvor dvojici optuženih zamenilo kućnim…
Matić: Sporost je dovela do snažnog kontranapada optuženih i advokata. I pored činjenice da je optuženi za direktno ubistvo Miroslav Kurak u bekstvu i da Srbija nije insistirala na njegovom privođenju, Sudsko veće donosi nezamislivu odluku da na kućni pritvor pusti optužene za teško krivično delo ubistva, dvojicu optuženih. Ovo, praktično, znači na odbranu sa slobode, i to sa obrazloženjem da predugo traje proces. A to što proces predugo traje je, pre svega, odgovornost tih istih sudija i proizvod rada Sudskog veća.
Praktično, ovom odlukom Sudsko veće je pomoglo optuženima da uz pomoć interneta, Vajbera, Vocapa, Signala, Skajpa i drugih sistema komunikacije dogovaraju odbranu, i eventualno pripreme represivne mere, zastrašivanje svedoka, pa i prema samoj porodici žrtve, kako bi kraj suđenja priveli u svoju korist, i pored prikupljenih dokaza.
U ovakvim slučajevima je jasno da će se najlakše doneti oslobađajuća presuda tako što će se već tokom samog izvođenja dokaza kompromitovati sami dokazi i glavni svedoci onemogućiti da svedoče. Mislim da je to jedan od najvažnijih razloga zbog čega toliko dugo traje proces.
Meni je žao što naša profesija, studenti novinarstva, udruženja nisu snažnije bili prisutni na ovim suđenjima, kako bi se izborili za pravo na pravdu kada je reč o najdrastičnijim oblicima nasilja prema novinarima u istoriji novinarstva u Srbiji.
Borba protiv nekažnjivosti bi morala biti osnova bilo kakvog delovanja novinara i organizacija danas kako bi se preventivno delovalo.
