Poslednju rundu dijaloga Beograda i Prištine obeležila reč "kompromis"
Iako su je u više navrata pominjali i Aleksandar Vučić i Hašim Tači, nijedan nije mogao da odgovori šta se pod tim konkretno podrazumeva.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači složni su u jednom: kompromis je bitan kako bi se došlo do trajnog rešanja u procesu normalizacije odnosa Srba i Albanaca i napretka na unutrašnjem i spoljašnjem planu i Beograda i Prištine.
- Razgovarali smo kako postići opšti okvir u kojem bi se postigao sporazum o punoj normalizaciji odnosa i pomirenja dva naroda, sporazum koji bi bio prihvatljiv i za narod na Kosovu i u Srbiji, na način da oba naroda gledaju ka svojoj budućnosti u EU - poručio je predsednik Kosova Hašim Tači.
Iako kaže da je ubeđen da trenuno postoji “dobar momentum i vođstvo“ za postizanje takvog sporazuma, Tači nije precizirao šta bi to konkretno bilo prihvatljivo za obe strane u dijalogu.
Ni predsednik Srbije nije bio ništa konkretniji. Iako kaže da je “kompromisno rešenje značajno za Srbiju“, on ne navodi šta to konkretno znači.
- Moramo da nađemo racionalno rešenje koje je negde između i koje odgovara građanima Srbije, ali i drugoj strani. -
Vučić kaže da još ne zna da li je moguće napraviti kompromisno rešenje između Srba i Albanaca i da ga, bar u ovom trenutku, ne vidi. Kada ga bude video, ili pak zaključio da ga je nemoguće postići, Vučić će se, kako kaže, obratiti naciji.
Kako da svako dobije nešto, a niko sve?
Ni posrednik u dijalogu, visoka predstavnica EU Federika Mogerini, nije bila mnogo konkretnija. Iako se u Briselu tokom celog dana, a ne samo popodne kako je bilo najavljeno, razgovaralo o “okviru za postizanje finalnog dogovora“, Mogerinijeva je kratko saopštila da su razgovori bili “intenzivni i produktivni“ i da će se “u narednim nedeljama intenzivirati rad“.
A da su razgovori bili i komplikovani i teški može se zaključiti iz pozicija s kojima se došlo u Brisel. Tako je u razgovoru koji je tokom jučerašnjeg dana za DW dao predsednik Kosova Hašim Tači precizirano da se platforma kosovske strane u dijalogu sa Beogradom ne zasniva “niti na podeli, niti na razmeni teritorija“, već na “priznavanju pune nezavisnosti Kosova uz obezbeđivanje punog poštovanja prava Srba na Kosovu i to po najvišim EU starndardima“.
- Ukoliko želite kompromis, mi smo spremni. Ukoliko neko insistira da Srbija prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova onda ne treba ni da gubimo vreme oko svega toga - odgovorio je Tačiju šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.
On je time samo potvrdio činjenicu da se razgovori vode sa i dalje veoma udaljenih pozicija. I dok Dačić ponavlja da Srbija neće pristati ni na kakav ultimatum, predsednik Srbije navodi da je kompromisno rešenje značajno za Srbiju, jer - ono što mi tražimo i za šta se borimo jeste da dobijemo nešto, a ne ništa - kaže Vučić.
Aleksandar Vučić dodaje i da je za postizanje bilo kakvog kopromisa neophodno uključivanje i velikih sila. Predsednik Srbije je u svojim izjavama pred sastanak pominjao “zainteresovanost“ Moskve za finalizaciju procesa dijaloga Beograda i Prištine. Hašim Tači sa svoje strane nastavlja da “pozdravlja“ doprinos i podršku SAD dijalogu. Evropska unija pak naglašava da je ona bila i ostaje jedini posrednk u dijalogu, ali i da će poštovati sve oko čega se dve strane dogovore.
Pročitajte još:
* Tači: Dijalog sa Beogradom završava se međusobnim priznanjem
* Završeni razgovori Mogerini sa Vučićem i Tačijem u Briselu
* Sputnjik: Evo ko su potencijalni novi specijalni pregovarači između Beograda i Prištine
Alternativa dogovoru je – izolacija
Ono što jeste izvesno posle ovog sastanka Vučića, Tačija i Mogerinijeve u Briselu, jeste da se sada, možda po prvi put, duboko zagazilo u novu fazu razgovora o konačnom rešenju za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Ovoga puta, bar u izjavama, nije bilo osvrta na i dalje neprimenjene dogovore iz Briselskog sporazuma koji su do sada bili u fokusu. Sve strane su najavile i intenziviranje rada u narednim nedeljama.
To bi, ukoliko ne dođe do “nepredviđenih okolnosti“ koje smo i ranije imali prilike da vidimo, moglo da znači da će se u narednom periodu češće sastajati, pred kamerama, ali i bez njih, predstavnici Beograda, Prištine i Brisela. Cilj bi trebalo da bude sagledavanje međusobnih pozicija i prioriteta, pronalaženje mogućih preseka i kristalizacija rešanja koje bi bilo prihvatljivo i najmanje neprihvatljivo za sve.
Ono što daje nadu jeste da su se, iako još bez naznaka rešenja, obe strane saglasile oko posledica i pravca. I Beograd i Priština jasno su ovoga puta stavili do znanja svojim građanima da dogovorom obe strane mogu da dobiju, a bez dogovora da izgube mnogo i ostanu na izolovanom koloseku Evrope.
