Da li je mafija jača od države Srbije?
Srbija će se obračunati s kriminalcima samo pod pritiskom Evropske unije, piše Tomislav Marković za Al Džaziru Balkans.
Vučićev sin među kriminalcima
Pre nekoliko dana Ivo Vajgl, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, najavio je tokom rasprave o nacrtu izveštaja za Srbiju da će biti upućen veliki broj amandmana na osnovni tekst. Tom prilikom Vajgl je napomenuo: "Srpske vlasti moraju da znaju da ih mi ne pozivamo na besplatan ručak, već da moraju da se usklade sa standardima i vrednostima EU".
On je posebno izdvojio tri oblasti u kojima Srbija nije postigla usklađivanje sa standardima i vrednostima EU, a to su mediji, pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala. Kad je poslednja tačka u pitanju, Vajgl je naveo jedan konkretan, krajnje zabrinjavajući podatak: od 2012. godine u Srbiji je počinjeno 81 mafijaško ubistvo, od kojih je samo šest rasvetljeno.
Nije prošao ni čitav dan nakon Vajglovog upozorenja, a u beogradskom naselju Žarkovo izvršeno je još jedno mafijaško ubistvo. Na muškarca je pucano iz vozila u pokretu, ispaljeno je sedam metaka, a policija sumnja da je motiv ubistva trgovina drogom. Kao i u prethodnih 75 slučajeva, istraga je u toku.
Od početka ove godine, za samo šest meseci, izvršeno je 18 mafijaških ubistava. Dok su ranije kriminalci ubijali u proseku na svake tri nedelje, sad se ritam zločina ubrzao, pa se ubistva dešavaju na svakih desetak dana. Beograd sve više liči na Čikago tridesetih, ili na sebe iz devedesetih godina prošlog veka.
Stručnjaci kažu da ova ubistva najčešće vrše profesionalci, plaćene ubice, ali neretko se dešava da stradaju ili budu povređeni i obični građani, koji su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. I površnom posmatraču je jasno da se u Beogradu odvija pravi rat između kriminalnih klanova, a da policija i tužilaštvo ne preduzimaju gotovo ništa da ga spreče.
Ministar policije Nebojša Stefanović se ne oglašava baš često po pitanju mafijaških ubistava i organizovanog kriminala, a i kad to učini, uglavnom sve ostaje na uopštenim obećanjima i praznoj retorici.
Tek kada Zapad pritisne...
Nakon što je u oktobru 2016. godine ubijen jedan od vođa navijača Partizana Aleksandar Stanković, poznat kao Sale Mutavi, Stefanović je održao konferenciju za novinare na kojoj je najavio oštar odgovor države i objavio rat mafiji. Rezultat? Nakon više od godinu dana ubistvo Stankovića nije rasvetljeno, a broj mafijaških likvidacija nesmetano raste.
Neki članovi Stankovićeve ekipe ovih dana su ponovo dospeli u žižu javnosti. U javnosti se pojavila fotografija iz ruskog grada Samara, sa fudbalske utakmice Srbija - Kostarika, na kojoj se vide Aleksandar Vidojević, Boris Karapandžić, Nemanja Srećković i Milan Krasić.
Oni su fotografisani dok navijaju za srpsku reprezentaciju na stadionu u Samari, a fotografija je izazvala veliku pažnju zato što se među njima našao i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zbog toga je fotografija izazvala veliku pažnju javnosti, a tim povodom oglasio se i predsednik Vučić.
On je sasvim očekivano čitavu priču sveo na lični nivo, usput koristeći priliku za još jedan obračun s Albancima, umesto da se pozabavi suštinom problema. Neka se njegov sin slučajno zatekao među osobama iz kriminalnog miljea, ali zar ne bi onda bilo prirodno da pokaže zabrinutost zbog toga? Pogotovo ako imamo na umu kako izgledaju dosijea pomenutih navijača.
Pošto građani Srbije ne mogu očekivati da ih od mafijaških obračuna zaštite državni organi koje plaćaju za taj posao, ostaje im jedino da se pouzdaju u Evropsku uniju. U tom smislu, izjave Ive Vajgla zvuče ohrabrujuće. Najavljeni amandmani na izveštaj o Srbiji nagoveštavaju da će evropska administracija izvršiti pritisak na srpske vlasti da počnu sa rešavanjem mafijaških ubistava i da istinski krenu u obračun sa organizovanim kriminalom.
Kao i u mnogim drugim oblastima, i u ovom slučaju se pokazuje zašto je ključni uslov za napredak država poput Srbije - manjak suvereniteta. Praksa je pokazala da srpske vlasti čine nešto dobro za svoje građane i svoju zemlju tek pod pritiskom sa Zapada.
