Zadivile me snaga i hrabrost Srba!
Ambasadorka Australije u Beogradu Džulija Fini, kojoj su srpski mediji dali epitet "najaktivnije" ambasadorke, govorila je na kraju diplomatskog mandata za "Vesti" o privrednom i kulturnom povezivanju dve zemlje, utiscima o Srbiji i, između ostalog, o njenom i učešću ostalih članova ambasade u Beogradu u brojnim događanjima u Srbiji.
Gospođa Fini naglasila je da je u poslednje vreme primetan porast interesovanja australijskih privrednika i investitora za Srbiju, kao i da bilateralna trgovina već nekoliko godina uzastopno beleži lagani rast, uglavnom u domenu usluga i prisustvu australijskih rudarskih kompanija. Njena ekselencija kao još jedan indikator povećanja mogućnosti saradnje dve zemlje vidi osnivanje Australijsko srpske privredne komore (ASČ).
Koliko će ASČ doprineti osnaživanju bilateralnih privrednih veza?
- Australijsko-srpska privredna komora je osnovana krajem 2016. godine, sa sedištem u Melburnu, a u Beogradu je kancelarija otvorena u maju prošle godine. Siguna sam da će ASČ pomoći u većoj razmeni i otvaranju boljih investicionih mogućnosti između naše dve zemlje. Što Srbija postaje konkurentnija i atraktivnija za australijske investicije, prirodno će se zainteresovati veći broj Australijanaca.
Ko ne voli srpsku kuhinju?!
Imate li omiljeni kulinarski specijalitet i kutak u Srbiji?
- Mnogo volim Kalemegdan, ali možda ne više od Hajd parka, gde šetam moja dva "srpska" psa. Kako u Australiji ne možete da vidite promenu četiri godišnja doba, jer najveći deo godine protekne u letu, a manji u zimi, tako se ne mogu videti jesenje boje, ona topla crvenkasta ili požutelo lišće. Zbog toga jako uživam u bogatstvu spektra boja koje mogu da doživim u Srbiji. Naravno, volim srpsku kuhinju! Ko je ne voli?! Volim lokalne sireve, na primer staparski, volim pečenice i razne druge suve šunke i pirotsku kobasicu. Volim mantije iz Novog Pazara, pa ljute papričice i sarmu. Nisam ljubitelj rakije, ali baš uživam u srpskim vinima. U rezidenciji smo imali promociju dokumentarnog filma o ženama proizvođačima vina u Srbiji. Taj film je napravila australijska Srpkinja Izabela Savić, a ambasada Australije u Srbiji pomogla u njegovoj promociji.
Snažna podrška Srbiji na putu ka EU
Primetno je i osnaživanje kulturnih veza Australije i Srbije.
- Prošle godine je započet ogromni kulturni projekat, tačnije arheološki, s tendencijom da traje čitavu deceniju, a možda i duže. Kao što vaši čitaoci mogu da pretpostave, govorim o Glac projektu koji povezuje Univerzitet u Sidneju, grad Sremsku Mitrovicu, Arheološki institut Republike Srbije i srpsko Ministarstvo kulture i on ima ogromni značaj koji, mogu da kažem, prevazilazi oblast kulture. Zaista se nadam da će njegov ekonomski, turistički, edukativni potencijali biti maksimalno iskorišćeni. Tokom prve posete Srbiji, 2017. godine, ministarka spoljnih poslova Australije Bišop, bila je oduševljena ovim projektom i njegovim potencijalom na planu stvaranja još čvršćih veza dve države.
Kako tumačite činjenicu da na Australiju mnogi gledaju kao na obećanu zemlju?
- Australija je zemlja koja je okrenuta ka spolja i dobro umrežena sa ostatkom sveta. Zemlja smo s visokim standardom, odličnim obrazovanjem i otvoreni za dolazak studenata iz svih krajeva sveta. Izgradili smo jaku demokratiju, iako smo mlada država. U Australiji, ljudi imaju slobodan pristup različitim mogućnostima jer smo izgradili nezavisne institutcije, čvrsto utemeljene i potpuno nezavisne od politike. Imamo i jake nezavisne medije koji su kao takvi jedan od stubova svake demokratije. I, povrh svega, zemlja smo u kojoj se kulturna različitost ne samo poštuje već i neguje.
Šta mislite o približavanju Srbije Evropskoj uniji?
- Australija snažno podržava Srbiju na njenom evropskom putu, ne zbog pukog članstva, već upravo zbog prednosti koje donose reforme na putu pridruživanja. Jedna od prvih prednosti jeste izgradnja institucija koje će obezbediti transparentnost i vladavinu prava i imaće potencijal da se bore s korupcijom. Moje je mišljenje da bi tokom procesa trebalo mnogo uložiti u medije da bi oni mogli da odigraju svoju jako važnu ulogu informisanja građana. Čini mi se da bi trebalo da bude više debata, da se više prostora da ljudima da izraze svoje mišljenje, da se čuju različiti glasovi i da im bude data mogućnost da procene i razumeju čitav niz različitih stavova.
x Možete li da nam prokomentarišete ekonomsku i političku situaciju u Srbiji?
- Srbija je zemlja sa mladom demokratijom i ima još mnogo toga da uči. Bez sumnje, vaša zemlja ima ogromni netaknuti potencijal, ali mora mnogo da radi na izgradnji svojih institucija kako bi podigla demokratske standarde. Potrebno je da se poslovi obavljaju transparentno kako se građani ne bi pitali gde su i kako potrošene njihove pare. Građani treba da imaju visoke zahteve prema političarima i da ih smatraju odgovornim, kao i da služe narodu na najbolji mogući način. Političari bi u svakom trenutku trebalo da budu svesni da su oni javni službenici i da su odgovorni građanima.
Entuzijazam Srba u Australiji
Kakvu ulogu ima srpska dijaspora u Australiji?
- Srpska zajednica u Australiji je veoma aktivna, kao i većina zajednica koje potiču sa Balkana. Smatram da dijaspora ima jako značajnu ambasadorsku ulogu. Oni predstavljaju Srbiju u Australiji, ali istovremeno oni kući, odnosno Srbiji donose ono naučeno u Australiji i australijski način života. Primetila sam veliki entuzijazam kod svih Srba koji žive ili su živeli u Australiji.
Ni Srbi nisu svesni lepota Srbije
Uskoro Vam se završava mandat u Srbiji. Kakve savete i preporuke ćete dati nasledniku?
- Srbija je mnogo lepa zemlja i ima mnogo toga da ponudi, ali nisam sigurna da li su stranci, kao ni sami Srbi, svesni toga. Mnoga lepa mesta još nisu na njenoj turističkoj mapi, pa se mogu lako promašiti.
Svakako ću preporučiti mnogo putovanja i obilazaka po Srbiji, poseta što većem broju mesta i upoznavanje s vašim divnim ljudima. Mislim da su Srbi topao narod s puno duha i da se svi kod vas osećaju dobrodošlim.
Koje svoje dostignuće tokom ambasadorskog mandata smatrate najvećim?
- Najviše sam se bavila projektima iz domena ljudskih prava, a naročito osnaživanjem žena i devojčica. Mislim da smo moj tim i ja uradili značajne stvari kroz pružanje pomoći nekim od tih projekata. Ali, ako treba da izdvojim jedan, to bi verovatno bilo oživljavanje staparskog ćilima. Naime, ubrzo pošto sam došla u Srbiju, upoznala sam žene iz udruženja Etno mreža koje se bave ručnim radom i sretala sam ih potom mnogo puta. Zahvaljujući njima, upoznala sam se s prelepim pirotskim ćilimima, ali sam se ujedno jako iznenadila kad sam čula da je tradicija stvaranja staparskog ćilima, skoro izumrla. Posle znatnih napora i nekoliko godina rada na tome, uspeli smo da oživimo tu rukotvorinu i da staparski ćilim nađe na listi nacionalne baštine Republike Srbije.
Šta Vas je iznenadilo, a šta zadivilo u Srbiji?
- Zadivile su me snaga i hrabrost ljudi da prebrode sve ono kroz šta ste prošli ne samo u nedavnoj prošlosti, već i u čitavom 20. veku. Iskreno se nadam da ljudi neće izgubiti entuzijazam i želju da menjaju stvari nabolje, odnosno da rade za svoju bolju budućnost. S druge strane, iznenadio me je pasivan stav mladih ljudi. Primetila sam na nekim okupljanjima koja je organizovala ambasada da mladi nerado postavljaju pitanja, nisu aktivni. Smatram da ne smemo da zaboravimo da svi imamo pravo da postavimo pitanja i da to nikako ne znači da želimo nekome da naudimo jer kritičko mišljenje je jako važno i snažno.
x Da li Vam prija što Vas srpski mediji karakterišu kao najaktivniju ambasadorku?
- Srećom, australijsko-srpski odnosi nisu opterećeni nekim teretom i mi u ambasadi smo upućeni na podizanje svesti kod građana Srbije i drugih zemalja o ulozi Australije u današnjem svetu. Veoma mi je drago ako smo prepoznati kao aktivan tim, a pretpostavljam da je zaista veliki broj projekata koje smo dosta uspešno realizovali širom Srbije pomogao da nas drugi tako doživljavaju. Svesna sam da su naši projekti imali jako dobar odjek u tim sredinama. Kao što je slučaj kod svih timskih poduhvata, čitav tim ambasade Australije je odlično radio tokom mog mandata. Jako sam srećna ako je srpski narod toga svestan.
Lična karta: Dama od uspeha
Njena ekselencija Džulija Fini stupila je na dužnost u Srbiji, u decembru 2013, a ambasadorka je Australije na nerezidentnoj osnovi u Crnoj Gori i u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Dugi niz godina radi u australijskom Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine.
Pre dolaska u ministarstvo, bila je savetnik pri Stalnoj misiji Ujedinjenih Nacija u Ženevi i drugi sekretar u Visokom komesarijatu Australije u prestonici Kenije, Najrobiju.
Do septembra 2013. radila je kao pomoćnica sekretara u Direktoratu za Severnu i Istočnu Evropu. Pre toga je bila Direktorka kampanje za članstvo Australije u Savetu bezbednosti UN, gde je imala je zadatak da poboljša šanse Australije za dobijanje privremenog članstva za 2013/14, u čemu je i uspela. Prethodno je bila direktorka Sekcije za klimatske promene i ekologiju. Diplomirani je ekonomista sa specijalizacijom u oblasti političkih nauka, a diplomirala je na Flinders Univerzitetu u Južnoj Australiji. Udata je, ima kćerku i dva sina.
Nijedan roditelj ne može da ostane nem
Radili ste i sa Fondacijom Tijana Jurić koja nosi ime mučki ubijene devojčice?
- Pred pričom o Tijani nijedan roditelj ne može da ostane nem.
Australija ima mnoge obrazovne pakete koji se mogu online besplatno skinuti, a pružaju materijal kako za decu, tako i za roditelje i nastavnike. U Australiji, deca počinju da uče o osnovama ljudskih prava još u obdaništu. Bili smo srećni da se udruzimo sa Fondacijom Jurić na promociji dečje bezbednosti tako što smo preveli jedan projekat koji je originalno kreiran za australijsku Federalnu policiju. S ozbirom da je maskota projekta koala, po imenu Keni, deci različitih uzrasta se veoma sviđa. Inače smo znatno proširili mrežu naših projekata i fondove pomoći. Svu pomoć koju pružamo lokalnim zajednicama radimo kroz australijski DAP program, odnosno direktnu pomoć. Jedan od osnovnih stubova australijske spoljne politike jeste osnaživanje žena i devojčica tako da smo najviše usmereni na pružanje pomoći devojčicama, ženama i socijalno ugroženim grupama u sve tri balkanske zemlje za koje smo akreditovani. Uradili smo nekoliko projekata o nenasilju nad decom različitih starosnih grupa, pomagali sigurne kuće gde su smeštene žrtve nasilja u porodici, preuredili smo jednu dečju bolnicu u Beogradu, pokušali da pomognemo ženama da dođu do svoje ekonomske nezavisnosti kroz različite projekte, kako bi bile u mogućnosti da pomognu same sebi.
Na nizu projekata koji se bave očuvanjem kulturne baštine, kao što je staparski ćilim o kome sam pričala, radili smo zajedno sa Etno mrežom i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj.
