Poplava migranata preko Srbije?
Strah i panika u Evropskoj uniji zbog pisanja nekih zapadnih medija da se Srbija sprema da, posle Irana, ukine vize Pakistanu i Nigeriji.
Austrija se uveliko žali na problem sa iranskim izbeglicama koje su se popele na treće mesto po zahtevima za azil. Spekuliše se i da bi Brisel koji je ubeđen da Beograda ukidanjem viza nagrađuje zemlje koje ne priznaju Kosovo, zbog čega, kako su "Vesti" već pisale, Srbiji preti opasnost ukidanja bezviznog režima za EU.
Dug spisak
Srbija je inače u proteklih godinu dana ukinula vize ne samo Iranu i Indiji, već i Bahamima, Barbadosu, Jamajci, Mauricijusu, Meksiku, Sent Vinsentu, Grenadinima, Paragvaju i Kolumbiji, ali i državama kao što su Surinam, Gvineja Bisao i Burundi.
Dok bi bojazan Zapada, prema rečima direktora Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila Radoša Đurovića, mogla da bude opravdana kad su u pitanju migranti koji bi ilegalno u EU, građani Srbije ne bi trebalo da strahuju od ukidanja bezviznog režima.
- Srbija jeste povukla poteze koji nisu u skladu sa viznom politikom EU, ali to je još uvek unutrašnje pitanje jer u pregovorima sa Briselom nije došlo na dnevni red, pa Beograd u ovoj fazi ne krši obaveze na putu pridruživanja Evropskoj zajednici - kaže Đurović.
Do problema na planu bezviznog režima bi, napomenuo je Đurović, eventualno moglo da dođe ako bi to pitanje bilo tretirano kao političko, odnosno kao briselsko sredstvo političkog pritiska.
Naš sagovornik kaže da migranti inače pokušavaju da se domognu EU preko Srbije, ali podseća da je Srbija, osim Irana ukinula vize i građanima Indije, najmnogoljudnije zemlje. Indusi bi, kaže, mogli da budu veći problem od Iranaca. Međutim, kako kaže, oni to nisu, ali Iranci već uveliko dolaze i direktnom linijom u Srbiju i preko Turske.
- To je problem i za Srbiju koja nema sporazum o readmisiji s Iranom, pa bi vraćanje tih ljudi u njihovu zemlju moglo da bude otežano, a ni sporazum sa Turskom.
Ako me pitate da li zbog toga i EU treba da strahuje i može li joj biti problem Srbija, mogu da kažem gledajući stanje na terenu, da ima indicija da jedan broj ljudi zloupotrebljava bezvizni režim sa Srbijom jer na nju gledaju samo kao odskočnu dasku ka EU.
Mada zapadne zemlje mogu na osnovu sporazuma o readmisiji da vrate one koji su ušli kod njih, uvek se provuku migranti krijumčarenjem i države EU ne uspeju da ih sve vrate - pojašnjava Đurović.
Balkan ponovo vrvi od migranata, a ima i novu migrantsku rutu preko Bosne i Hercegovine. Da će izbeglice naći drugi put, bilo je jasno kada je Mađarska 2015. podigla ograde na granici sa Srbijom. Migranti u BiH ulaze i iz Srbije, ali idući preko Turske i Grčke, neki umesto u Makedoniju, skrenu u Albaniju, pa preko Crne Gore u Bosnu. Neretko isti put koriste i oni iz Afrike, što je povećalo broj ilegalnih migranata u BiH, ne samo iz Sirije, Iraka i Avganstana, već Pakistana i severne Afrike.
Cilj im je i dalje prvenstveno Nemačka, ali i Austrija. Policije BiH i Hrvatske su pojačale kontrolu granice da bi sprečile ilegalne prelaske.
Srpska šalje pojačanje na granicu
Prema podacima Službe za poslove sa strancima i Granične policije, do sada je u BiH ušlo više od 6.000 migranata. Najveći broj migranata je odvraćen ili otkriven na istočnom delu granice, pa su pripadnicima Granične policije pridruženi policijski službenici Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH i Agencije za istrage i zaštitu BiH.
Iranci nadiru
- Broj Iranaca koji traže azil u Srbiji je u prva četiri meseca ove godine porastao na 500. Ovim su se građani Irana, prema broju tih zahteva, u Srbiji svrstali među tri vodeće zemlje - pojašnjava Radoš Đurović.
Z.M.
Pomoć graničnoj policiji BiH stiže iz Republike Srpske sa 60 policajaca koji na istoku treba da spreče ilegalan ulazak. Direktor Policije RS Darko Ćulum je kazao da policija Srpske od februara pomaže Graničnoj policiji kroz redovan rad i patroliranje na terenu.
- U ovoj godini smo uhapsili više od 850 migranata. Oni u 90 odsto slučajeva i nemaju identifikacione dokumente, pa ih policija predaje Graničnoj policiji BiH ili Službi za poslove sa strancima na dalje postupanje - kazao Ćulum i dodao da najnoviji podaci Unsko-sanskog kantona govore da je tamo 3.000 migranata.
Politički analitičar i nekadašnji saradnik Međunarodne grupe za krize Srećko Latal smatra da BiH, poput ostalih balkanskih zemalja, nije u stanju da se samostalno bori s tim problemom.
- BiH se još teže nosi u odnosu na susedne zemlje jer, pored ekonomskog, bezbednosnog i humanitarnog aspekta, ima naglašene i dodatne političke i etničke elemente. Bez ozbiljnije pomoći EU, bojim se da će BiH i ostatak Balkana tokom ove godine još dublje ući u migrantsku krizu s potencijalno ozbiljnim posledicama - rekao je Latal za Dojče vele.
Mektić ljut na Beograd
Bečki dnevnik "Kronen cajtung" prenosi da vlada zabrinutost zbog planova Srbije da ukine vize za građane Pakistana i Nigerije. Dok austrijske vlasti s kolegama sa Balkana trenutno u Beču rade na strategiji protiv pretećeg talasa izbeglica, državljani Irana mogu bez vize da sleću na aerodrome u Srbiji, konstatuje list i dodaje da su iranski državljani u Austriji, samo u prva četiri meseca ove godine, po broju zahteva za dobijanje azila na trećem mestu.
List podseća da je i ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić kritikovao Srbiju, navodeći da je od ukidanja vize broj tražilaca azila iz Irana drastično porastao.
- Sada oni koji beže više ne moraju da plate hiljade evra i prelaze mnoge granice. Oni za manje novca uđu u avion i slete direktno u Beograd - rekao je "Kronen cajtungu" neimenovani predstavnik austrijskih vlasti.
