Srbi sanjaju rodna ognjišta
"Zagreb, Sarajevo i Priština vode politiku otimanja srpske javne i privatne imovine i stečenih prava s ciljem stvaranja etnički čistih područja. Srbi i drugi oštećeni građani nemaju nikakvih šansi da ostvare svoja osnovna ljudska prava u Hrvatskoj, BiH i na KiM", poručio je povodom Svetskog dana izbeglica predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
- Preostali Srbi u Hrvatskoj, BiH i na području lažne države Kosovo, posebno južno od reke Ibar, nalaze se u teškoj situaciji jer se njihova prava sistemski krše, a u porastu je govor mržnje i nasilje prema njima - rekao je Linta.
Potpredsednik kosovske vlade i ministar za zajednice i povratak u ostavci Dalibor Jevtić ocenio je da u povratku raseljenih sve institucije, činioci i društvo u celini moraju da ulože više napora jer svih ovih godina nije bilo željenih rezultata, podsetivši da se i posle 19 godina govori o brojci od 200.000 raseljenih s Kosova i činjenici da oni ne mogu da se vrate, te da neki od njih žive u nehumanim uslovima nedostojnim čoveka.
- Obeležavanje Svetskog dana izbeglica treba da bude podsećanje da su oni koji su nekada živeli u svojim domovima, a danas su daleko od njih. U velikom broju gradova na Kosovu u kojima su Srbi ranije živeli danas Srba nema, a mesta poput Mušutišta i Đakovice su zabranjeni za raseljene čak i za jednodnevnu posetu, što je veoma tužno - istakao je Jevtić.
Dug put do pomirenja
- Bez poštovanja ljudskih prava oštećenih građana, bez poštovanja međunarodnog prava, bez kažnjavanja ratnih zločinaca i poštovanja svih žrtava bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, nije moguće očekivati da se uspostavi trajni mir i stabilnost na zapadnom Balkanu, a kamoli da dođe do pomirenja između naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije - naveo je Linta.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju dodala je da su interno raseljena lica sa KiM najugroženija raseljenička populacija u Evropi. Prema procenama, podsećaju, na KiM se u proteklih 19 godina vratilo svega oko 4.000 raseljenih "i oni se svakodnevno suočavaju s nizom problema koji se ne otklanjaju upravo da bi se preostali raseljeni obeshrabrili u nameri da se vrate na svoja imanja".
- Osim s fizičkim napadima na povratnike, njihovu imovinu i versku i kulturnu baštinu, suočeni smo s nemogućnošću ostvarivanja prava na povrat privatne imovine i masovnim izdavanjem dozvola za legalizaciju objekata koje uzurpatori podižu na zemljištu raseljenih lica kao jednom od ključnih prepreka održivom povratku - podsetili su iz Kancelarije za KiM.
Nepravda i pitanja
Dalibor Jevtić je istakao da su uslovi za povratak, ali i opstanak na Kosovu na niskom nivou i da su oni koji su vratili izloženi napadima, a veliki broj slučajeva uzurpirane imovine i dalje čeka epilog u sudovima.
- Zajednički imenilac svih koji se danas nalaze van svojih domova je isti - a to je da su proterani sa svojih imanja i da nema razlike u patnji i bolu koji svi oni osećaju zbog nepravde koja im je naneta - naveo je Jevtić.
Linta smatra da pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini nisu ni nezavisna niti profesionalna, te da je i na taj način to "jasna poruka da ni proterani Srbi, niti srpski povratnici, ne mogu očekivati da će pravnim putem da povrate oteta imovinska prava ili da se kazne brojni zločini nad srpskim zarobljenicima i civilima".
On je pozvao međunarodne organizacije, posebno Ujedinjene nacije, Evropsku uniju Savet Evrope i Oebs da traže od vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini da krenu s primenom Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji pod nazivom "Privatna svojina i stečena prava". Linta ističe da se u tom Aneksu jasno kaže da će svim fizičkim i pravnim licima na prostoru bivše Jugoslavije biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata da će biti proglašeni ništavnim.
