Rambuje dva za Kosovo?
Nakon zastoja u briselskom dijalogu međunarodni akteri su u potrazi za novim modelom pregovora Beograda i Prištine. Pozivajući se na izvore u diplomatskim krugovima, beogradski list "Danas", pominje mogućnost organizovanja međunarodne konferencije, nešto poput Rambujea 2. Kako navode, na toj konferenciji bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće "najvećih svetskih igrača".
Pored zemalja kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija) učestvovali bi predstavnici Rusije, "a ne isključuje se mogućnost učešća Kine, čak i Turske".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izbegao da komentariše opciju podele.
- Mene interesuju suština i rezultat. Da li se pravi konferencija u balskoj dvorani ili običnoj sali, ispred na putu, meni je potpuno svejedno. Želimo da vidimo rešenje koje Srbija hoće i može da prihvati, sačuva obraz. Da se narod ne oseća poniženim, da zna da ima budućnost i, pre svega, da Srbima na KiM budu zagarantovani budućnost, mir i bezbednost, ali i zaštite interesi Srbije. Kad to budemo videli, mogu da zakažu konferenciju gde god hoće, u Los Anđelesu ili Tokiju, ili bilo gde drugo - prokomentarisao je Vučić.
Na tapetu ceo Balkan
Ideja o Rambujea dva rodila se na nedavnom sastanaku kvinte u Njujorku. Pojedini učesnici pregovora u Rambujeu za "Danas" su nezvanično komentarisali da bi na budućoj međunarodnoj konferenciji trebalo izbeći greške zbog kojih su propali pregovori pre 19 godina.
Pre svega da se ne preti Beogradu da će biti zakočen na putu ka EU ako ne prihvati ponuđeno rešenje. Takođe se govori i o opciji da se na skupu razgovara ne samo o Kosovu, već i šire o Zapadnom Balkanu, kao nestabilnom regionu.
U saznanjima lista "Danas", akcenat se i ne stavlja na mesto održavanja, već na to da su glavni sponzor kosovske nezavisnosti SAD spremne da se razgovara o podeli Kosova i razmeni teritorija.
"Za razliku od Nemaca, koji i dalje neće ni da čuju da se kosovski čvor razmrsi podelom Kosova ili razmenom teritorije, već smatraju da bi Priština trebalo da dobije stolicu u UN, za Amerikance rešenje koje bi podrazumevalo da Srbija dobije sever Kosova i manastire uopšte nije neprihvatljivo", piše Danas.
Podsećamo da se predsednik Vučić do sada o opciji podele nije izjašnjavao, za razliku od šefa srpske diplomatije Ivice Dačića koji godinama već otvoreno govori o tome kao opciji koja u datim okolnostima najviše što Srbija može da dobije.
Problem vratiti u UN
- Zapadne zemlje su među prvima priznale nezavisnost otcepljenog Kosova i one sada hoće i da je opravdaju. Ako je Tramp ovih dana izjavio da G7 nema smisla bez Rusije, utoliko ni ovi pregovori ne mogu da budu uspešni bez učešća svih onih koji su bili deo mirovnog sporazuma. Juče se navršilo 19 godina od usvajanja Rezolucije 1244 u SB UN. Jedino je prihvatljivo da se stvari vrate u UN i na kolosek prinicipa i rezolucije, a ne da se ide na brisani prostor, a ne da se mi nađemo suočeni s faktorima koji su i napravili ovakvu jednu ilegalnu kvazidržavu - smatra Živadin Jovanović.
Na konstataciju da će Nemačka imati tvrđi stav po pitanju razmene teritorija nego SAD, predsednik Srbije kaže da ne komentariše stavove pojedinih zemalja.
- Znam koliko sam teških razgovora imao sa Amerikancima i Nemcima, a neće biti ništa lakše ni u budućnosti - rekao je on, najavljujući da će u tom smislu u narednom periodu postojati brojni pritisci na Srbiju i njene vlasti.
Referendum kukavičje jaje
Kao deo jugoslovenske državne delegacije, nekadašnji ambasador pri UN u Ženevi Branko Branković svedočio je o tome da su pregovori u Rambujeu bili farsa. Jugoslovenska i delegacija kosovskih Albanaca praktično nisu imale formalno sastanak već su predlog na sto stavili Amerikanci, zahtevajući od Beograda da obezbedi osnove elemente državnosti Kosovu, od ustava, vrhovnog suda i tome slično.
- Najveća prepreka mogućem dogovoru bila je odredba po kojoj bi se, tri godine nakon postizanja sporazuma, održao referendum o budućnosti KiM. Bilo je odmah jasno šta to podrazumeva - pisao je Branković.
Bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović kaže da Srbija ne treba da pristane ni na kakav Rambuje 2, već da rešavanje kosovskog problema treba vratiti u UN.
- I originalni Rambuje je bilo pozorište za pridobijanje svetske javnosti za agresiju na Jugoslaviju. Više takve potrebe nema, valjda neće ponovo da nas bombarduju i okupiraju? Umesto igara i smicalica, stvari treba vratiti u UN i gde će svetska, a ne međunarodna zajednica odlučivati. Sve drugo je politika sile - kaže Jovanović, u vreme čijeg ministrovanja je i održan Rambuje.
Dvorac koji je iznedrio "čudovište"
U francuskom zamku Rambuje kod Pariza, 6. februara 1999. godine, okupile su se delegacije tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, predstavnici kosovskih Albanaca i međunarodni posrednici, među kojima je ključnu ulogu imao američki diplomata Kristofer Hil. Predstavnik EU, bivši ambasador Austrije u SRJ Volfgang Petrič bio je tu samo da asistira američkom kolegi.
Jugoslovenskoj delegaciji je veoma brzo bilo jasno da je reč o fingiranim pregovorima u kojima američki diplomata iznosi predloge koji direktno vode u državnost Kosova. Svi amandmani Beograda su odbačeni, pa je nakon 17 dana, glavnim članovima jugoslovenske delegacije Ratku Markoviću, Vladanu Kutlešiću i Vladimiru Štambuku preostalo samo da Slobodanu Miloševiću saopšte da je bombardovanje neizbežno. Medijska priprema zapadne javnosti za opravdanost agresije na suverenu SRJ već je bila odrađena.
