Interesi obaveštajaca upleteni u istragu ubistva novinara Envera Maljokua
Obaveštajna služba KFOR-a odbila je da preda dokumenta o ubistvu novinara Envera Maljokua Centralnoj obaveštajnoj jedinici i istražnoj jedinici UNMIK-a, koje su po dolasku na Kosovo preuzele krivične istrage. UNMIK-ovi istražitelji dobili su samo oskudne informacije, a obaveštajna služba KFOR-a se "pokrila" objašnjenjem da su svi važni podaci o ovom ubistvu već predati vojnom arhivu NATO-a.
"Navodne smrti"
UNS se obratio sedištu NATO-a i tražio iz vojne arhive podatke o svim ubijenim i kidnapovanim novinarima na Kosovu, a posebno insistirajući na dokumentima o ubistvu Envera Maljokua.
- Svesni smo da je bilo tvrdnji da su pojedinci navodno kidnapovani ili ubijeni na Kosovu u tom periodu. Mi nemamo nezavisne informacije da potvrdimo ove incidente. KFOR je prvi put raspoređen na Kosovo u junu 1999. godine. Ovo je pitanje za pravosudne organe na Kosovu - zvanično je UNS-u rečeno u NATO-u, uz dodatak da se "arhiva upravo seli".
Mnoge analize i dokumenta objavljene za poslednjih 20 godina, nedvosmisleno pokazuju da je NATO imao podatke o događajima na Kosovu od početka januara 1999. godine.
Tri ubice
Enver Maljoku, novinar, pisac i šef Kosovskog informativnog centra (KIC), ubijen je 11. januara 1999. godine u popodnevnim satima, nekoliko metara od stana u prizemlju zgrade u Sunčevom bregu u kojem je živeo. Preminuo je ubrzo u bolnici u Prištini. Do danas nije poznato ko su njegove ubice.
U izveštaju srpske policije je zaključeno da je ubijen iz poluautomatskog oružja i da su na mestu zločina bila trojica ubica. Prema podacima vojne obaveštajne službe, već jednom je pokušano ubistvo poznatog novinara i bliskog saradnika lidera kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugove, koji je bio u sukobu sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova. A to je ukazivalo mnogim obaveštajnim agencijama na moguću pozadinu i motiv ubistva.
(Ne) saznanja NATO
Maljoku je ubijen pre NATO bombardovanja i Kumanovskog sporazuma. Pola godine pre dolaska UNMIK-a na Kosovo, prema podacima do kojih je došao UNS, britanska obaveštajna služba uputila je komandi NATO u Briselu izveštaj u kome, između ostalog, stoji:
"Envera Maljokua, šefa Kosovskog informativnog centra, ubili su nepoznati napadači u Prištini, u ponedeljak. To je drugi pokušaj atentata na gospodina Maljokua. Jedva je izbegao raniji napad prošlog jula. Kosovski informativni centar (KIC) jedan je od glavnih izvora vesti u problematičnoj srpskoj pokrajini i blizak umerenom lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi i njegovoj stranci, Demokratskom savezu Kosova (LDK). Gospodin Rugova je osudio ubistvo kao napad na slobodu govora Albanaca i proglasio četvrtak Danom žalosti u pokrajini. Izgleda izvesno da će smrt Envera Maljokua pogoršati tenzije u pokrajini, gde međunarodni posrednici pokušavaju da pregovaraju o oslobađanju osam jugoslovenskih vojnika koje su prošle nedelje uhvatili pripadnici albanske separatističke gerile. Medijatori se takođe bore da sačuvaju klimavo primirje dogovoreno u oktobru prošle godine. Nekoliko stotina ljudi je prisustvovalo Maljokuovoj sahrani. Među ožalošćenima bili su i naoružani pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova", stoji u izveštaju britanske obaveštajne službe, prema podacima do kojih je došao UNS.
Dodatne okolnosti
Maljoku je ubijen na kućnom pragu. Međunarodni posmatrači na Kosovu odmah su prokomentarisali da će ubistvo uticati na osetljive pregovore o oslobađanju osmorice jugoslovenskih vojnika koje je zarobila OVK kod Bajgore.
Predsedavajući OEBS-a, koji je u to vreme imao oko 700 međunarodnih posmatrača na Kosovu, ministar spoljnih poslova Norveške, Knut Volebek (Knut Vollebaek), nakon razgovora sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem je pozvao da se zarobljeni vojnici oslobode.
- Moramo odmah da vidimo oslobađanje talaca, ako želimo izbeći veliki sukob – rekao je Volebek u Beogradu.
Maljoku je ubijen nekoliko sati nakon što je Milošević dao rok za oslobađanje pripadnika jugoslovenske vojske. Oktobarski sporazum o primiruju je bio na ivici da se sruši. Otmica vojnika i ubistvo bi takođe mogli da imaju zajedničku pozadinu.
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Frajmut Duve (Freimut Duve) izjavio je da smrt Envera Maljokua "tragično naglašava potrebu da sve strane u sukobu na Kosovu ponove svoju posvećenost sigurnosti i bezbednosti svih novinara koji rade u pokrajini."
- Često sam govorio o cenzuri ubijanjem i ovaj najnoviji napad na slobodu izražavanja dokazuje da oni koji su odlučni da se bore protiv novinara puškama, nisu još položili oružje. Godine 1998. devet novinara koji su živeli u zemljama članicama OEBS-a i jedan koji je živeo i radio u Saveznoj Republici Jugoslaviji, suspendovanoj članici OEBS-a, su ubijeni. Enver Maljoku je prva žrtva 1999. godine. Moja kancelarija će sagledati moguće mere koje bi mogle biti preduzete kako bi se pružila podrška novinarima na Kosovu. Međutim, samo vlast na terenu može u potpunosti garantovati njihovu sigurnost i bezbednost i ja je pozivam da to odmah uradi – saopštio je Duve.
Od tada do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i kidnapovano još 12 novinara.
Dobro obavešteni izvori
Izvori UNS-a navode da je UNMIK, koji je pokušavao da sprovede istragu ubistva Envera Maljokua, na kraju od obaveštajne službe KFOR-a "dobio samo neke manje važne dokumente koji nisu bili od koristi za rekonstrukciju događaja i identifikovanje navodnih počinilaca".
- Međutim, na osnovu tog "malog" dokumenta saznalo se da su "američki krugovi" stvorili neku vrstu zaštitnog obruča oko ovog slučaja. U to vreme, kružile su "glasine" da je neko rekao da je najverovatnije pobunjenička frakcija, koja je bila pokrivena i sponzorisana od strane SAD, naredila ubistvo Envera Maljokua. U ovom slučaju, kao i u slučaju ubistva Sadika Musaja u Peći, ti krugovi su "pokrivali" frakciju Ramuša Haradinaja koji je radio za njih (protiv Rusije) tokom sukoba – naveo je UNS-u visokopozicionirani međunarodni izvor na Kosovu.
Inače, Sadik Musaj ubijen je 2. februara 2005. u centru Peći. Bio je svedok na suđenju petorici bivših pripadnika OVK, osuđenih za otmicu, mučenje i ubistvo četvorice pripadnika FARK-a (Oružanih snage Republike Kosovo koje je osnovao Bujar Bukoši) u junu 1999. godine, Članovi grupe Dukađini: Ramuš Ahmetaj, Idriz Baljaj, Ahmet Eljsani, Bekim Zekaj i Daut Haradinaj, brat Ramuša Hardinaja, osuđeni su za ove zločine na tri do 15 godina zatvora. Proces je pratila serija ubistava svedoka, uključujući i dva policijaca koji su istraživali te zločine.
Nova istraga
Nakon neuspele istrage UNMIK-a, ubistvo Envera Maljokua završilo je u Euleksu, da bi na istragu bila stavljena tačka 6. maja 2017. godine, jer, kako je tada objašnjeno "nije bilo osnova za istragu".
Ipak, početkom ove godine, Specijalno tužilaštvo Kosova ponovo je otvorilo slučaj.
Enver Maljoku je studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Od 1979. radio je na RTV Priština u redakciji kulturnog programa. Početkom 90-ih bio je u pritvoru. Postao je vodeći politički novinar, a od 1993. je vodio KIC koji je funkcionisao kao nacionalna agencija.
U njegovu čast, a na insistiranje Ibrahima Rugove, 12. jula 2005. u Prištini je otkriven spomenik Maljokuu, a jedna ulica dobila je njegovo ime.
List "Bota sot" objavio je da je Maljokuov "izuzetan rad bio glavni motiv za atentat, kako bi se prekinula politička moć predsednika Rugove."
Ubistvo je izazvalo veliku ogorčenost, naročito među novinarima koji su javno protestovali. Ali, ni protest struke nije doveo do toga da se sazna istina i otkrije ko su ubice i nalagodavci.
