Lutovac novi lider Demokratske stranke
Izborna skupština Demokratske stranke održana je u Beogradu.
Za novog lidera Demokratske stranke izabran je Zoran Lutovac.
Organizacioni odbor Demokratske stranke verifikovalo je kandidature Gordane Čomić, Zorana Lutovca i Branislava Lečića za predsednika DS-a, 13 kandidatura za potpredsednike, dve za predsednika Političkog saveta i oko 90 za članove stalnog sastava Glavnog odbora.
Aktuelni predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac prvi se obratio delegatima, a njegov govor je više puta prekidan aplauzom.
Kandidaturu Gordane Čomić podržalo je više od 30 opštinskih i gradskih odbora DS dok je Branislav Lečić dobio podršku svih odbora Demokraske stranke sa Kosova i Metohije kao i bivšeg ministra finansija u Vladi Zorana Đinđića, Božidara Đelića.
Članovi tima Gordane Čomić odnosno kandidati za potpredsednike stranke su poslanica Nataša Vučković, predsednik pokrajinskog odbora DS Miroslav Vasin, general Sreto Malinović, predsednik Izvršnog odbora DS Radoslav Milojičić i bivša predsednica opštine Vračar Tijana Blagojević.
Lutovac pored sebe ima predsednika opštine Paraćin Sašu Paunovića, odbornicu DS u Vršcu Draganu Rakić, poslanika Dejana Nikolića, v.d. predsednika beogradskog odbora Dragoslava Šumarca i poslanicu Aleksandru Jerkov.
Branislav Lečić prilikom potpisivanja namere o kandidaturi nije izlazio sa imenima potpredsednika već je naveo da "ne želi da ima nijednu ekipu osim Demokratske stranke".
Kandidati za predsednika Demokratske stranke saglasili su se ranije da bez obzira ko od njih bude izabran za lidera DS-a, stranka neće sarađivati sa Srpskom naprednom strankom, kao i da je neophodno menjati političku kulturu u Srbiji.
Izbori u Demokratskoj stranci su usledili pošto je predsednik DS Dragan Šutanovac podneo ostavku posle loših izbornih rezultata na beogradskim izborima na kojima su demokrate osvojile 2,25 odsto glasova izašlih birača.
Šutanovac je za predsednika DS izabran na neposrednim izborima 2016. godine, dok se današnji izbori održavaju po delegatskom sistemu što se objašnjava najčešće finansijskim i tehničkim razlozima jer je većina tražila da se izbori održe što pre.
