Otkud odjednom serija napada na Srbe na KiM?
Poslednjih dana zabeležen je čitav niz napada i ugrožavanja prava na slobodu kretanja Srbima na Kosovu i Metohiji, na koje, gotovo uobičajeno, nema reagovanja međunarodne zajednice.
Za predsednika Srbije to je zabrinjavajući signal, a strahuje da su Albanci rešili da, uz nečiju prećutnu ili suštinsku podršku, ne samo unesu nemir i strah u Srbe, već i da preduzmu neke druge mere.
Predsednik je podsetio da su nemiri i neredi bili okidač za davanje nezavisnosti Kosovu, te naglasio da Albanci ne rade ništa sami, a brine ga apsolutno ćutanje međunarodne zajednice.
Novinari su danas tražili komentar i od šefa Misije OEBS u Srbiji na te događaje, ali je on sugerisao da se to "ostavi za neku drugu priliku", te da se drže teme skupa.
Da napadi na Srbe nisu nešto novo, niti da će, kao i ranije, biti bez posledica, smatra i osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Dijalog Beograda i Prištine prekinut je upravo zbog incidenata na Kosovu i Metohiji i on je zapravo zamrznut od 26. marta, podseća Janjić za Tanjug.
Janjić je ocenio da je od kada je ubijen Oliver Ivanović potpuno jasno da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji i povodom KiM vrlo nestabilna.
- Od tada, a posebno od 26. marta, kada imamo dva povezana događaja, jedan je nasilje prilikom hapšenja Marka Đurića, a drugi je protivustavno hapšenje Gulenista gde je izvršena neka vrsta bezbednosnog udara na KiM, jasno je da je Kosovo postalo prostor izvan potpune bezbednosne kontrole - kazao je.
Pročitajte još:
* Dačić: Čeka nas teška borba u UN zbog Kosova
* "Biće još žešćih napada na Kosovu, samo hoće da okupiraju sever"
Dodao je da se poslednji događaji mogu tumačiti kao spontani, rezultat etničke mržnje, nasleđenih odnosa i slabljenja vlasti, dok neke od njih proizvode nosioci vlasti kao tzv. bezbednosni marketing.
- Ovo je momenat u kojem dva pitanja postaju ključna. Prvo je dokle će ovi koji ne mogu da kontrolišu efekte bezbednosnog marketinga da se igraju vatrom, a drugo je dokle ljudi mogu da izdrže, u ovom slučaju, dokle pre svega Srbi na severu KiM mogu da izdrže te pritiske, jer bez obzira gde se incidenti dešavaju, najveći je trenutno pritisak na Mitrovicu i sever KiM - naveo je Janjić.
Prema njegovim rečima, Srbi se nalaze u političkoj situaciji gde se ne dešava ništa oko Zajednice srpskih opština i sada postoji pretnja jednostranog formiranja ZSO, a sa druge strane ljudi trpe stalne udare.
- Dijalog mora pod hitno da se obnovi i da se dođe do novog sastanka - istakao je Janjić i naveo da Ramuš Haradinaj, koji pokušava da trguje sa tim šta će biti prva tema narednog sastanka, dokazuje koliko vlasti u Prištini ne razumeju situaciju u kojoj se nalaze.
- Haradinaj apsolutno nije u situaciji da bira šta će biti prvo, a šta drugo. Jedino što on može da uradi jeste da se pojavi sa statutom ZSO, jer ZSO je od 27. marta usaglašeni prioritet Brisela, Beograda i SAD-a i nema prostora za trgovinu, jer trgovina je rizik da stvari izmaknu kontroli i da Srbi počnu samostalno da formiraju ZSO - kazao je Janjić i naveo da je takvo ponašanje Haradinaja i drugih političara u Prištini, koji ne razumeju situaciju, opasno.
- Ponašaju se kao da sve kontrolišu, a nemaju uticaja na kontrolu i tu preti opasnost da se sukobi izmaknu kontroli. Ključna tačka je da se što pre dogodi statut ZSO, da se onda time i odgovornost Beograda za bezbednost pojača, da se nastavi dijalog, da se što pre uđe u novu fazu dijaloga, a na terenu počne politički drugačije da se radi i što je najvažnije da se otvori pitanje takozvanog bezbednosnog paketa - naveo je.
Dodao je da će bezbednosni paket najverovatnije biti prva tema nove faze dijaloga, te to kako da vlasti Srbije sarađuju sa onima koji su vlast na KiM, bilo da su međunarodni organi, bilo kosovski i koji je to mehanizam jer, kaže, očigledno neposredne saradnje nema.
- To je prvo pitanje i ne tiče se samo poslednjih incidenata, već i poplava, požara, ljudske bezbednosti, tiče se i borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma i to će biti prva tema nastavka dijaloga - kazao je Janjić.
On je naveo da zbog toga "ZSO mora da se skloni sa agende, odnosno ili da se dogovori na prvom narednom sastanku da se izradi statut ili jednostavno nema ZSO, a onda će se videti šta znači nova realnost" i dodao da je upravo mogućnost nove realnosti ono čega se Brisel najviše plaši i to objektivno.
- Politika Srbije nema sada veliki manevarski prostor, ona bi morala ukoliko bi bila izigrana, da zaigra na jednostrano proglašenje ZSO, da promeni prirodu statusne neutralnosti i da otvori direktno pitanje statusa Kosova, što niko ne želi, ne u smislu priznavanja nezavisnosti, već teritorije. Tu je problem, a svi ovi incidenti su pokazivanje ko kontroliše teritoriju - kazao je Janjić.
On smatra da međunarodna zajednica ćuti, jer, kaže, smatra da su 26. marta postavili pravila ponašanja:
- Kada je Haradinaj počeo da se igra sa teškim mašinama, zaustavili su ga, dakle postoji mehanizam. Oni više ne žele da gledaju te incidente i njihova logika je da odgovornost preuzmu Beograd i Priština - Beograd direktnu na teritoriji Beograda, centralne Srbije i ponašanja političara Srbije sa KiM, a Kosovo mora da ima direktnu odgovornost za ono što se dešava svuda. Ako ste već znali da upadate sa specijalnim jedinicama i bacate šok bombe, onda izvolite i hvatajte kriminalce zajedno sa institucijama koje niste napravili - interpretira Janjić pristup međunaropdne zajednice.
Dodao je da albanski političari u Prištini moraju da formiraju ZSO zbog sebe, kako bi imali partnera za koordinaciju aktivnosti i kako bi mogli da završe integraciju Srba u bezbednosne institucije Kosova inače, navodi, neće moći da uđu na sever.
- Tu je problem i to je ono što sada građane severa KiM stavlja u tešku situaciju i stvarno je pitanje koliko oni mogu da budu maltretirani i ne radi li se ovde o pokušaju da se Srbi isteraju sa severa Kosova - kazao je Janjić.
