Dragiša slikao Mačeka kako beži
"Za 75 godina potrošio sam 28 aparata i napravio oko 100.000 snimaka", kaže za "Vesti" Dragiša Miletić (90) iz Rudnika kod Gornjeg Milanovca, najstariji fotograf u Srbiji.
Otac Dragiše Miletića bio je poznati rudnički opančar, ali i čovek veoma naprednih shvatanja za tridesete godine prošlog veka. Na vreme je shvatio da će za Dragišu, jednog od četvorice sinova, biti bolje ako mu ispuni želju i kupi mu aparat za slikanje čime je uneo novinu u život rudničkih zanatlija.
- Kada mi je bilo 15 godina, otac me je obradovao poklonom iz Beograda. Kupio mi je fotoaparat marke "akva" i tri rolne filma. Bilo je to 1936. godine i od tada nije bilo ni jednog jedinog dana da nisam ponešto snimio. Slikao sam sve: prirodu, svadbe, venčanja, sahrane, kafane, zanimljive likove i ličnosti, sve što sam smatrao da treba ovekovečiti - priča devedesetogodišnji Dragiša Miletić.
Godine koje su nailazile za sve, pa i za Dragišu Miletića, bile su godine izazova, straha, stradanja, istorijskih događanja, sa mnogo priča o bratskoj ljubavi i mržnji, a Dragiša je neumorno sve to beležio.
- Zveckanje oružjem u Evropi koje je nagoveštavalo rat zateklo me je kao pitomca Vojske Kraljevine Jugoslavije u Rajlovcu, ali zbog toga što sam imao tešku povredu, Šestoaprilski rat dočekao me je baš na Rudniku - kaže Dragiša.
- Gore vreme za narod nije bilo, ali ni bolje za fotografa. Tako sam ovekovečio kolonu automobila članova jugoslovenske vlade, koja je preko Rudnka krenula u veliku bežaniju. Među njima su bili Maček, Davidović, Gavrilović, Simović...
Kolona je nakratko zastala u Sreskom načelstvu, pa sam imao dovoljno vremena da napravim dobre fotografije. Prvi izazov za mene bilo je fotografisanje bombardovanja Rudnika 5. oktobra 1941. godine.
Ljubomorno čuva aparate
|
O tome koliko sam puta slikao četnike i partizane dok su bili zajedno, a i kasnije, da ne govorim, mada sam, iskreno, više voleo da slikam partizane za koje sam se bez ikakvog razmišljanja opredelio na početku rata.
Četnici su znali da pripadam "crvenima", ali i pored toga stalno su me preko njihovih ljudi zvali jer su mnogo voleli da se slikaju.
Jedan od mojih velikih fotografskih uspeha jeste taj što sam prvi snimio slobodni partizanski voz koji je saobraćao na relaciji Užice - Požega - Gornji Milanovac, a i to što sam napravio sliku Ratka Mitrovića dan pre nego što je uhvaćen i ubijen - priča Dragiša Miletić o vremenu kada je silom prilika bio ratni fotograf.
I poratno vreme, vreme obnove i izgradnje zemlje, za malobrojne fotografe bilo je pravi izazov. Dragiša je i tada neumorno obilazio čitav srez i ovekovečio mnoge događaje i ljude.
- Tada sam radio sa fotoaparatom marke "kodak duo 620" i on mi je jedan od najmilijih. Njime sam snimio Tita kada je dolazio u Gornji Milanovac 1952. godine, pa Tita i Brežnjeva deset godina kasnije... Naravno, ovekovečio sam i sve druge značajnije događaje, sve do današnjih dana - priča Dragiša Miletić, najstariji fotograf u Srbiji.
Vidimo se za tri godine
|
Po njegovoj računici, do sada je napravio oko 100.000 fotografija, a bilo bi ih i više da nije morao da za svoju porodicu zarađuje u Rudniku olova i cinka na Rudniku.
- Od slikanja se nikada nije moglo živeti. Za mene, to je bila i ostala velika ljubav prema vrsti umetnosti kojom ne može da se bavi svako.
Brojne fotke morao sam da uništim jer nisam imao gde da ih čuvam, ali one najvrednije videli su mnogi na nekoj od oko 100 samostalnih izložbi koje sam imao u Kragujevcu, Beogradu, Kraljevu, Nišu, Čačku, Požegi, Užicu...
Veliki broj mojih fotografija nalazi se u Istorijskom muzeju u Beogradu - ističe Miletić, koji ne krije zadovoljstvo što je svoju ljubav prema fotografiji preneo na sinove i unuke.
