Branilac srpskog naroda: Jedno Čurkinovo "ne" je najveća zasluga za Srbiju
Spomenik posvećen Vitaliju Čurkinu preminulom ambasadoru Rusije u UN, spreman je za put iz livnice iz Novog Sada u Marinkino, gde je rođen, piše RSE.
Poklanja ga organizacija iz Srbije, koja se predstavlja kao "udruženje slobodnomislećih ljudi Srpski krivak", što je arhaični naziv za starinsku vrstu belog kukuruza.
Spomenik je izradio član udruženja, vajar Dragan Radenović, a ideja je rođena na obeležavanju Dana srpsko-ruskog bratstva koje organizuje ovo udruženje.
Jedno Čurkinovo "ne", prema Radenoviću, treba smatrati najznačajom zaslugom za Srbiju. Misli na veto koji je uložio u Ujedinjenim nacijama 2015. godine i kojim je praktično ovaj ruski diplomata negirao činjenicu genocida nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine, sprečivši da Savet bezbednosti usvoji britansku Rezoluciju u čijem tekstu je to bilo navedeno.
Zahvaljujući Čurkinovom potezu propuštena je prilika da se pod krovom Ujedinjenih nacija masakr nad 8.000 Bošnjaka u Srebrenici označi onako kako je to učinio Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine - kao genocid.
Razlog zašto je Čurkin prikazan sa jednom ispruženom rukom je, kako kaže Radenović, taj što je taj stav bio karakterističan za njegovo obraćanje u Savetu bezbednosti, ali i na konferencijama za štampu. On dodaje da spomenik ima i skrivenih detalja.
- To su ta tri prsta koja sam ja izdvojio želeći pomalo tu da srbujem iako nisam previše tu orijentisan da mislim da je to u velikoj meri ispravno, ali to su ta tri prsta, to što je već maltene postalo karakteristika gestikulacije koju Srbi na utakmicama i na nekim drugim mestima pokazuju da bi se pokazali da su Srbi.
Radenović je izradio niz skulptura posvećenih znamenitim ljudima, poput spomenika posvećenog doživotnom predsedniku Savezne Federativne Republike Jugoslavije Josipu Brozu Titu, naučniku Nikoli Tesli, ali i osnivaču Epla Stivu Džobsu.
Imao je poseban razlog da izradi spomenik Čurkinu budući da ga je, kako kaže, lično poznavao. Upoznali su se, kaže, 1981. godine na odbrani Čurkinove doktorske disertacije u Rusiji:
- Naš odnos je bio drugarski, pre svega, iako se može reći u određenoj meri profesionalni, ja sam u to vreme radio u Službi državne bezbednosti u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove, a Čurkin je radio u Ministarstvu inostranih poslova Sovjetskog saveza.
Radenović kaže da je kontakt sa Čurkinom održao i nakon što je 1987. godine napustio Službu državne bezbednosti tadašnje SFRJ smatrajući da ona više nije ispunjavala svoju ulogu da zaštiti ustavni poredak tadašnje Jugoslavije i vratio se svom pozivu vajara.
- Ja sam se sa njim sretao i ovde i u Rusiji, ali potpuno drugarski, razmenjivali smo mi naravno, glasno razmišljali jedan ispred drugog, njemu je bilo delikatnije nego meni jer ja više nisam imao obavezu prema nekim strukturama da se konsekventno ponašate, ali je on pokazao visok stepen stečene slobode, vaspitanosti i obrazovanja i diplomatske širine. Nikada me nije zamolio, "nemojmo o tome“ iako smo mi razgovarali o situaciji koja je vladala u Ruskoj Federaciji.
Spomenik Čurkinu koji je 2017. godine umro na svom radnom mestu ambasadora UN u Njujorku, prema Radenovićevim rečima, biće najverovatnije postavljen 21. februara sledeće godine.
