Prizrenka očarala Nemce
Nedavno je u Minhenu boravila tročlana ekipa Javnog servisa Radio-televizije Kosovo u čijem sastavu je i Redakcija na srpskom jeziku K2. Novinar Aleksandra Jovanović, snimatelj i montažer Nenad Filipović i savetnik direktora u javnom servisu Žarko Joksimović proveli su nekoliko dana u glavnom gradu Bavarske gde su snimali materijal za serijal "Moj život, moja priča" koji govori o poznatim i uspešnim ljudima sa Kosova i Metohije koji žive u inostranstvu. U glavnoj ulozi ovaj put je pijanistkinja Jelena Stojković koja živi u Minhenu, a kao docent angažovana je u visokoškolskoj muzičkoj ustanovi u Augzburgu.
- Hteli smo da napravimo serijal o našim ljudima kojima možemo da se dičimo i ponosimo. Jelena na ovaj način prvi put gostuje u svom Kosovu i Metohiji. Našom dragom Prizrenkom se ponosi njen grad, ali i čitava Srba i Srbi diljem sveta, jer je dete koje je napravilo sjajnu karijeru - kaže Žarko Joksimović i dodaje da je Jelenin otac bio prvi školovani muzički pedagog na Kosovu, direktor čuvene Muzičke škole u Pizrenu.
Priča o Jeleni, koja je talentom i lepotom očarala Nemce, vezana je za Prizren.
- To nas sada motiviše da iz petnih žila činimo sve da tom Prizrenu vratimo sjaj, makar i na ovakav način - kaže Joksimović.
Mala ekipa Redakcije na srpskom jeziku emitovala je i vrlo interesantnu dokumentarnu priču o Irini Karamarković, poreklom iz Prištine koja je u Gracu doktorirala i sada gradi uspešnu karijeru u nekoliko poznatih bendova i gostuje širom Evrope. Zimus su napravili jedan dokumentarac o Džemilu Redžepiju koji živi i radi u Gracu kao operski pevač bariton.
- Pričamo priče o slavnim Prizrencima sve u nadi da će se oni jednom vratiti, a Jelena će sigurno često dolaziti u zavičaj jer je uspela da renovira kuću u Potkaljaji, koja je 2004. spaljena. To je uradila zajedno sa sestrama koje su u Australiji i Budvi, čuvajući tako zavet roditelja da ne prodaju svoje imanje. One su uspele da ožive i crkvicu po kojoj se zove cela ulica u Potkaljaji, najstarijem delu carskog grada. To je Ulica Svete Nedelje. Crkva posvećena ovoj svetiteljki je obnovljena, a sestre su se sa komšijama okupile i oživele ovaj hram - navodi Žarko Joksimović.
K2 program na srpskom jeziku i u junu će obeležiti petu godišnjicu. Ekipa Dokumentarnog programa, koja je boravila u Minhenu, jedan je od više timova ovog kanala. Aleksandra Jovanović radi u Dokumentarnom i Informativnom programu, ali i u Jutarnjem programu. Ona je i autor serijala Moj život, moja priča. S njom u ekipi je Nenad Filipović snimatelj i montažer. Treći član ekipe je Žarko Joksimović, koji je počeo novinarsku karijeru u RTV Priština u Dokumentarnoj redakciji.
Program na jeziku manjina
TV kanal K2 emituje program na srpskom jeziku 24 sata s tim što po zakonskoj obavezi imaju program i na jeziku manjina. To su bosanski, romski, turski, crnogorski. Iako Crnogorci na Kosovu nisu priznati kao nacionalna manjina, Joksimović ističe da oni već nekoliko godina jednom nedeljno emituju program i na crnogorskom jeziku.
- Javni RTV servis Kosova je jedan od najsiromašnijih javnih servisa i mi imamo samo 10 procenata. To je milion evra godišnje i to je mali budžet. Kada krenemo na teren činimo sve da uradimo još ponešto. Tako smo snimajući u Milanu priču o Džemilu Redžepiju pripremili i dva sata montiranog programa, jer smo i pored tri kišna dana uspeli da snimimo osam sati "sirovog" materijala. Sledeći naš projekat biće priča koleginice Aleksandre Jovanović o gospodinu Goranu Tici.
- Kasnije sam radio u Informativnoj redakciji, a u Miloševićevo vreme isteran sam kao neposlušan. U jednom mandatu osnivao sam ovaj kanal na srpskom jeziku i tri godine bio sam direktor tog kanala, sada sam nešto kao savetnik generalnog direktora u Javnom RTB servisu Kosova, ali mi đavo ne da mira pa sam više na terenu - kaže Joksimović.
Sedište Redakcije K2 TV kanala je u centru Prištine i u njemu je zaposleno oko stotinu radnika, a oko 90 odsto čine Srbi dok preostali deo čine pripadnici drugih etničkih zajednica. Joksimović kaže da uspešno funkcionišu.
Kolektiv sa 30 beba
- Jedini mladić u jednom selu odakle su svi otišli u Srbiju, a ostalo je samo nekoliko baba, naš je studijski snimatelj i on ima platu oko 600-700 evra. Da je predsednik opštine Kuršumlija, ne bi imao toliku platu. Zato nema teorije da bi on napustio Kosovo. U međuvremenu se oženio devojkom iz susednog sela, sada ih je već dvoje, a ako Bog da, uskoro će ih biti i više. I tu smo napravili jedan iskorak, jer u našem kolektivu zaposleni imaju 30 beba. Kada ljudi imaju finansijsku sigurnost onda planiraju porodicu, a ovde su solidne plate.
- Mogu da kažem da mi zaista nismo imali loše iskustvo i mislim da smo dobar primer svima onima koji imaju pomalo straha, jer to je naš prostor i treba ga polako osvajati. Mi smo to pokazali na najbolji način i stanovnici Prištine su se navikli na nas. Nema dana da naša ekipa ne razgovara sa Albancma na raznorazne teme, ali se najčešće bavimo problematikom Srba na prostorima Kosova i Metohije - tvrdi savetnik direktora Javnog servisa RTV Kosovo Žarko Joksimović.
