Bez jedinstva nema opstanka

Prioritet ovog odbora je poboljšanje položaja Srba u dijaspori i regionu, kroz insistiranje na poštovanju potpisanih međunarodnih sporazuma koji se tiču poštovanja ljudskih prava Srba, sa akcentom na Hrvatsku, Federaciju BiH, Sloveniju, Makedoniju i Crnu Goru.

V. Sekulić

Miodrag Linta predsenik odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije

Zadatak nam je da unapredimo saradnju Odbora sa nadležnim državnim institucijama u Srbiji vezano za ostvarivanja prava naših sunarodnika koji žive van matice, uz borbu za očuvanje nacionalnog identiteta Srba, pre svega, sa ciljem da se slobodno koristi srpski jezik i ćirilica, da mogu slobodno da izučavaju srpsku istoriju, geografiju i uče o svojoj slobodarskoj tradiciji, kaže za "Vesti" Miodrag Linta, novoizabrani predsednik odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu.

U svom prvom nastupu u javnosti na ovoj funkciji, poziva srpske partije u Republici Srpskoj koji imaju svoje opštinske odbore u Federaciji BiH da se ujedine u jednu Srpsku listu sa kojom bi nastupali na predstojećim izborima, a sve proterane Srbe da se do 24. jula registruju za glasanje putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima kod Centralne izborne komisije u Sarajevu.

Kada ste izabrani za predsednika Odbora, rekli ste da je bilo stvari koje je trebalo bolje uraditi.
- Trebalo je više raditi na kontaktima sa nadležnim državnim institucijama i insistirati na zajedničkim sastancima sa predstavnicima ministarstava koji mogu da pomognu rešavanje problema naših građana u dijaspori i regionu. Takođe, i na jačanju kontakata sa predstavnicima dijaspore i Srba.

Da li je nesaradnja predstavnika ministarstava i predsednika Odbora, koji je bio iz redova Dveri, bilo pitanje političke pripadnosti?
- Ne. I želim da se zahvalim kolegi Ivanu Kostiću koji je posao radio korektno. Ali, mišljenje većine u Odboru je bilo da bi saradnja trebalo da bude intenzivnija.

Generalno, jeste li zadovoljni ostvarenim ciljevima Odbora za dijasporu u ovom sazivu parlamenta?
- Mislim da smo dobro radili i da je kolega Kostić radio u granicama svojih mogućnosti. Ja sam, evo, već u ponedeljak imao sastanak sa predstavnicima 20-ak udruženja Srba iz Federacije BiH gde smo razgovarali o predstojećim opštim izborima u toj državi, 7. oktobra ove godine.

O čemu ste razgovarali?
- Položaj Srba u BiH je jednako tragičan i težak kao i u Hrvatskoj. Podsetiću da je prema popisu stanovništva iz 1991. u Federaciji, zajedno sa Jugoslovenima živelo oko 600.000 Srba, a prema popisu iz 2013. svega 56.000. Srbi u Federaciji BiH su diskriminisani u zapošljavanju u javnom sektoru, u obrazovanju, raspodeli sredstava iz budžeta gradova, opština i kantona i na federalnom nivou. Diskriminisani su prilikom obnove uništenih i oštećenih kuća, i prilikom povratka uzurpirane i otete imovine. Zato bi strateški cilj trebalo da bude opstanak Srba u Federaciji, a preduslov za to je osnaživanje i jačanje njihovog političkog položaja. Zato su ovi izbori presudni i zato sam uputio pismo predsednicima sedam srpskih stranaka u Republici Srpskoj, Banjaluci koji imaju svoje opštinke odbore u Federaciji, da bi bilo dobro da sednu za sto i formiraju zajedničku Srpsku listu koja bi učestvovala na izborima za skupštine kantona i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH. Jedna srpska lista bi dodatno motivisala proterane Srbe da se prijave da glasaju na izborima.

Nedavno ste reagovali na paljenje kuće srpskih povratnika u selu Zalužnica. Kako žive Srbi u Hrvatskoj?
- Preostali Srbi u Hrvatskoj su, takođe, u tragičnoj poziciji. Oni su građani drugog reda jer su diskriminisani od nadležnih državnih organa i u delu zakonodavstva. Od ulaska Hrvatske u EU, u toj zemlji drastično jača ustaštvo, govor mržnje i nasilje prema Srba. Osim paljenja kuće i štale Dušana i Mare Novaković, nedavno je u selu Vukova napadnut porodica Brakus. Povratnik Miloš Brakus je od agencije u Zagrebu zakupio 24 hektara zemlje da bi je obrađivao, a ispostavilo se da je 11 hektara uzurpirao lokalni klan Roma. Oni su gospodari života i smrti u tom delu Like i u sprezi sa lokalnim moćnicima u vlasti, policiji pravosuđu. Kada je Miloš Brakus sa rođacima došao na uzurpiranoj zemljište, uz prisustvo policije, došlo je 20-ak pripadnika tog romskog klana, i naočigled policije prebili Brakusa i trojicu njegovih rođaka. U oba slučaja policija nije uradila ništa - počinioci nepoznati. Oba slučaja šalju poruku da Srbima nije mesto u Hrvatskoj - ili se iselite ili se asimilujte. Možete misliti koliku uzmerenost, zebnju i strah je samo uneo skandalozni zaključak komisije hrvatske vlade da je u nekim retkim situacijama dozvoljena upotreba fašističkog pozdrava "Za dom spremni". Zamislite da komisija vlade Nemačke, na čelu sa Angelom Merkel, dozvoli povremeno korišćenje nacističkog pozdrava "Zig hajl".

Kako ocenjujete angažman Srpskog narodnog vijeća u poboljšanju položaja Srba?
- Srpski predstavnici imaju malo manevarskoj prostora, ali očekujem da SNV daleko više ukazuje na kršenje ljudskih i nacionalnih prava Srba u međunarodnoj javnosti. Da se o tome govori u Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Ujedinjenim nacijama...