Novinari sutra sedmi put postavljaju ploču – Tražimo ih
Na radnom zadatku, od 1. januara do septembra 1998. godine, na Kosovu je napadnuto 12 novinara i prevodilaca, dvoje je kidnapovano, a profesor, prevodilac i novinar Šaban Hoti je ubijen. Za ubistvo profesora Hotija, koji je na teren otišao sa ekipom Ruske državne televizije, pred Tribunalom u Hagu, osuđen je Hajredin Baljaj. Osim u tom slučaju, do danas nije kažnjen niti jedan ubica, kidnaper ili napadač na novinare.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova do kojih je došlo Udruženje novinara Srbije (UNS), nasilju su 1998. bili izloženi predstavnici i domaćih i stranih medija, izveštači ruskih, francuskih, nemačkih, japanskih televizija, novina i agencija.
U prvih devet meseci 1998. dva puta je napadnut Dragutin Prentić, novinar prištinskog "Jedinstva. Prvi put, 6. maja u svojoj kući u selu Meja u opštini Đakovica, a drugi put krajem avgusta na putu između sela Korenica i Ramac, u opštini Đakovica.
U selu Đurđica, opština Glogovac, 11. maja napadnuti su dopisnici AFP-a i Asošijeted presa iz Beograda, Ljubomir Milošin i Jovana Gec.
- Sredinom maja teroristi su kod Komorana, na putu Peć-Priština zaustavili reportera hrvatskog "Jutarnjeg lista" Srđana Španovića koji se nalazio u vozilu zajedno sa kolegom iz Češke. Fizički su ga maltretirali, stavljali puščanu cev u usta i nakon višesatne "obrade" oduzeli mu novac i opremu i pustili ga na slobodu. Na ulazu u Kosovsku Mitrovicu, 24. maja pripadnici OVK su zaustavili četvoricu novinara nemačkih listova "Die Welt", "Berliner Norgen Post" i "Die Zeit", pretresli ih i oduzeli im putne isprave. Na putu Glogovac-Srbica, u blizini sela Trstenik, zaustavili su putničko vozilo kojim je upravljao ruski državljanin Sergej Mitin, novinar lista "Izvestja" iz Moskve. Fizički su ga zlostavljali, a potom mu oduzeli putničko vozilo i filmove iz fotoaparata - stoji u izveštaju MUP-a.
Bezbednosne službe još beleže da je 21. jula na putu Priština-Peć u selu Lapušnik, opština Glogovac, napadnuta ekipa Ruske državne televizije, koju su činili novinar Oleg Safiulin, kamerman Aleksandar Galanov, tonski tehničar Viktor Mamaev i prevodilac Šaban Hoti. Nakon nasilnog pritvaranja, trojica Rusa su uveče puštena (u 19. 30 sati prema podacima MUP-a), dok je Šaban Hoti zadržan. Pet dana kasnije je ubijen.
- Na seoskom putu Zrze-Ratkovac, u opštini Orahovac, 12. avgusta izvršen je teroristički napad iz automatskg oružja na blindirano vozilo francuske registracije u kome se nalazio novinar "Frans Presa" i pevodilac Nore Ljimoje iz Prištine. Na istom mestu je zaustavljeno vozilo izveštača japanske agencije "Kjodo" koji je maltretiran i zlostavljan i oduzet mu je pancir ( u napadu su bez pancira ostali i novinari TV ekipe "WTN" u maju 1998). Od snimatelja Rojtersa, pripadnici OVK su oduzeli snimljeni materijal, a njega ostavili na putu kod sela Iglarevo u opštini Klina - beleže pripadnici MUP-a Srbije.
Na putu između sela Korenica i Ramac, opština Đakovica, 25. avgusta napadnuta je ekipa TV Novi Sad u kojoj su bili Petko Koprivica i Radoslav Jakšić, kao i novinar "Jedinstva" Dragutin Prentić i vozač Zorana Lužajić.
Prema beleškama MUP-a, novinare je odbranila policija, a tokom te akcije dvojica policajaca su ranjena.
Jedna od poslednjih beleški ovog izveštaja nosi datum 21. avgust 1998. Tog dana, dok su obavljali radni zadatak, na putu prema manastiru Zočište, kidnapovani su novinari Radio Prištine - Ranko Perenić i Đuro Slavuj. To je poslednje što znamo o njima.
Pokušavajući da sazna šta se sa njima dogodilo, UNS je razgovarao sa članovima porodica, kolegama i predstavnicima stranih misija.
Od šefa američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu Šona Bernsa saznali smo da je u oblasti u kojoj su kidnapovani Perenić i Slavuj najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, a da su do mesta otmice dolazili i pripadnici OVK iz zone Paštrik i jedinice Ramuša Haradinaja. Milivoje Miki Mihajlović, nekadašnji urednik Radio Prištine ispričao je da je neposredno nakon otmice novinar Njujork Tajmsa Majk O'Konor u mestu Bela Crkva video plavu Zastavu 128 kojim su Perenić i Slavuj otišli na radni zadatak i diktafon "soni" koji su poneli. Bez obzira na ova saznanja, ni porodice, ni UNS nemaju informacije da li su ih misije Unmik i Euleks uopšte razmatrale.
UNS je tražio intervju sa glavnim tužiocem Euleksa, Klaudiom Palom, kome smo želeli da postavimo i ovo pitanje.
Gospodin Pala je u aprilu ove godine, odbio intervju.
Euleks je istragu o kidnapovanju Perenića i Slavuja, zatvorio pre četiri godine. O tome je obavestio porodicu Perenić tek novembra 2017. godine, nakon serije tekstova o ubistvima i otmicama novinara u kojima UNS dokazuje da ništa nije urađeno kako bi zločini bili rasvetljeni. Porodica Đura Slavuja još nije dobila ni takvo obaveštenje. U Specijalnom tužilaštvu Kosova, koje sada preuzima slučajeve od Euleksa, ponovili su nam da će sve slučeve ubistava i kidnapovanja novinara smatrati otvorenim.
Na mestu gde su oteti novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić UNS je šest puta postavljao ploču sa porukom "Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Tražimo ih." Svaki put ploča je uklonjena, a poslednji, u februaru ove godine, polomljena i odneta. Oko mesta na kome je bila razbacana je velika količina kostiju životinjskog porekla. UNS nastavlja da traži istinu o tome šta se dogodilo našim kolegama.
Sutra ćemo, sedmi put, na putu Orahovac – Velika Hoča postaviti tablu sa istim natpisom.
