Nismo progutali briselski mamac
Kada govore o Kosovu političari su dobro naučeni i istrenirani za spin i zamenu teza koje pokriju uz nekoliko patriotskih i izlizanih fraza.
Dobro je plasirati nešto u šta će narod slepo verovati, makar to bila šarena laža, nazvana Briselski sporazum. Deo naroda to proguta i veruje k'o u Sveto pismo. Ali, ni novinari ni političari ne bi trebalo da potcenjuju narod, da misle da je neprosvećena "marva" koja ne zna drugo osim da traži posao, stan, koju gusku, kozu ili kravu, dok u međuvremenu gleda Zadrugu i Parove.
Narod odlično zna da ga je političar slagao kad nema više Odeljenja prištinskog suda, pa za običnu overu ne zna gde da ode. Srbima na KiM je puklo pred očima i kad su stigli prvi računi za telefon u evrima, nove i integrisane ćerke firme - Telekom DOO. Svaki put kada putuje u centralnu Srbiju, pa vidi kako se gradi velelelepno zdanje na prelazu Merdare, koje liči na međudržavni granični prelaz, opauči Srbina bolna istina dogovorenog u Briselu. Proguta knedlu i nastavi put. Ovako za "Vesti" opisuje život Srba na Kosovu, a koji se ne vidi u izjavama političara i izveštajima medija Ivan Miljković, novinar portala Gračanicaonlajn, koji sa mladom porodicom živi u tom mestu.
Kao meštanina Gračanice, šta Vas je iznenadilo ili povredilo, od izjava političara i medijskih objava?
- Vređa me kada se o KiM govori kao teretu, kamenu oko vrata Srbije ili gangrenoznoj nozi koju treba amputirati. A takvi komentari stižu i od nekih "takozvanih" i cenjenih intelektualaca koji nikad nisu bili na Kosovu, ili nisu zgazili južnije od Leposavića, Zvečana ili Mitrovice. Oni nisu osetili duh pravog Kosova sa Metohijom, doživeli spoznaju sebe, zemlje u kojoj žive i naroda kome pripadaju. Duh iskonske Stare Srbije brzo osete novinari iz Beograda koji kod nas dođu, ali je takvih malo. Tekstovi o nama se uglavnom pišu dok autor sedi u redakciji u Beogradu. Najviše me je povredio komentar pod tekstom moje koleginice u kome su ljudi govorili šta su doživeli i preživeli tokom bombardovanja i 17. marta 2004. Neko je napisao: "Vučiću, krajnje je vreme da povučeš vodu i da speremo ta ..... kosovska." Eto kako opasni pojedinci ispranih mozgova reaguju. A oni što su u kampanji za kosovske izbore terali narod da glasa, obećavali fabrike, zadruge i radna mesta, ili neka ih otvore ili neka kažu da od toga nema ništa. Narod na KiM hoće da radi i da od svog rada živi. Patetičnih kukumavki političara se odavno kosovski Srbin naslušao i bude mu loše u želucu kad ih iznova sluša.
Jedan od problema u Gračanici je prodaja srpske imovine. Da li se taj problem razume na pravi način?
- Užasno me nervira što smo mi na KiM predstavljeni kao bednici, mada ima i onih koji samo kukaju, traže i očekuju da im se da. Trebalo bi da se pomirimo da živimo u okupaciji 20 godina i niko ne treba da se plaši da to javno kaže. Šta si drugo ako ti se nameće tuđa vlast, dokumenta, policija, vojska, prati te tajna služba, a predstavnici Srba moraju da se "integrišu"? A pre svega toga si bombardovan, proterivan... Ili ćeš se pomiriti sa činjeničnim stanjem i čekati slobodu ili ćeš prodati imovinu i otići. Razumem one koji su prodali stanove, jer su to bile godine opasnog življenja i otvorenog lova na Srbe. Razumem i one koji su prodali imanja da kupe nešto u užoj Srbiji, za ne daj Bože. Ali, ne razumem one koji su prodali hektare srpske zemlje, zgrnuli ogroman novac, a sada nema većih patriota.
Kako reagujete kad čujete o nekom obavezujućem sporazumu, o trgovini "da se da Kosovo" za nešto i slično...
- Od političara ne očekujemo ništa više, samo da nas ostave na miru da živimo onako kako smo navikli, sa svojom svakodnevnom mukom. Tokom izbornih kampanja političari su toliko zavadili narod, pa počinjem da verujem da je to i namerno urađeno, po sistemu "dok se dvoje svađaju treći čini mutne radnje". Toliko su isposvađali ljude da su mnoge kumovske, prijateljske i komšijske veze zauvek pokidane. A naš narod na KiM je vekovima živeo na tim vezama koje su ga održavale u teškim vremenima.
Uspavana elita
- I domaći i strani političari ponavljaju rečenicu koju smo dobro zapamtili: "Važan je život, važno je rešiti probleme običnih ljudi, ostavimo se visoke politike." Isto su govorili prvi "integrisani" gradonačelnici u novim srpskim opštinama formiranih u kosovskom sistemu. A kada su izgradili sve to što je bilo potrebno, nekim čudom su se setili da pogledaju iznad glave i gle spoznaše da sede ispod zastave i grba Kosova. U toj rečenici, koju sada "rabe", krije se opasna stvar, jer su problemi Srba ostali isti, ali se iza brega i dalje nešto krupno valja. Nisam protiv da se narodu olakša život, ali se kroz nazovi olakšice proguraju ogromne stvari, poput međunarodnog broja za geografsku oblast, kako ga zovemo, a u stvari je pod pritiskom Zapada izdejstvovan još jedan delić priznanja Kosova. Bojim se da će se i elita, i mediji, i narod koji to ne razumeju, ušuškani u udobnost i lažni sjaj prestonice, jednog dana probuditi i spoznati da ne žive više u svojoj državi.
Čemu se nadate?
- Nadam se dobru u ljudima, dobrim ljudima kojih još ima. Nadam se u poštenog kosovskog domaćina koga stranačke podele i pritisci nisu ubili, koga je parče rodne zemlje othranilo i u teškim vremenima odbranilo. Koji za tuđim pohrlio nije, ali ni svoje prodao i poklonio nije. Takav se neće povesti za političkim obećanjima, jer je takav Srbin preterao mnoge vlasti i pre će se povesti za crkvom i verom koja ga je održala i u najtežim vremenima. Takav Srbin dobro zna odakle vetrovi duvaju kad se crkva i država napadaju. Slavna istorija, koju pamti i u amanet deci ostavlja, tome ga je naučila.
Opasne teorije
- Ne očekujem od ljudi u užoj Srbiji da sada za nama dole na KiM režu vene i da smo im mi centar sveta, da padaju u nesvest i patetišu kako im je oduzeto srce Srbije. Ali očekujem da ne čujem rečenicu: "Ne treba nam to Kosovo, tamo je ionako sve albansko", kao što sam nedavno od jednog Srbina u Kraljevu čuo: "Pa i Preševo je njihovo." Otkuda to pravo? I tvoj deda i moj deda su za to što sada nazivaš njihovim, da ne bi poremetio udoban život, mogao da kupuješ u šoping molu i putuješ po svetu, prepešačili Albaniju i mušku decu vaspitavali da brane zemlju i kućni prag. Kako da menjamo naše za naše? Ili sam ja lud, ili u centralnoj Srbiji ima pojedinih opasnih mišljenja i teorija.
