Ravna gora trese vojsku
Fotografija oficira Vojske Srbije, koji 8. maja polažu venac i odaju počast pred spomenikom Dragoljubu - Draži Mihailoviću na Ravnoj gori, izazvala je pravu buru u Srbiji, ionako podeljenu na pristalice partizana i četnika.
Na pritisak medija oglasilo se i Ministarstvo odbrane nejasnim saopštenjem u koje piše da ovo ministarstvo ne stoji iza čina grupe oficira, dok je beogradski "Blic" saznao da je polaganje venca odobrio lično načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, zbog čega je naložena istraga.
Deo enigme o ovom događaju, prvi put od kada se na Ravnoj gori obeležava ovaj datum, za "Vesti" je razrešio Predrag Bogićević, predsednik Saveza ravnogorskih pokreta.
- Tačno je da je delegacija Vojske Srbije položila venac na spomenik đeneralu Draži, a to se dogodilo 5. maja, tri dana pre Markovdana kada se deo njegovih poštovalaca okuplja na Ravnoj gori, ali ne znamo da li je delegacija došla po nečijoj naredbi, ili taj njihov čin odraz njihovih patriotskih osećanja. Mi možda imamo nekakva saznanja ko su oficiri i vojnici koji su položili venac, ali o tome ne želimo da govorimo, jer na taj način možemo da napravimo probleme ljudima koji su na Ravnu goru došli u najboljoj nameri i nisu dalje učestvovali u našim aktivnostima obeležavanja ovog datuma - ističe Bogićević.
Revizija istorije
Antić kaže da je revizija istorije stalno u toku.
- Kad god izađe nova istorija, na primer srpskog naroda, Evrope, hrvatskog naroda, to je novi pogled i to je stalna potreba - kazao je.
Prema rečima Bešlina, svaka generacija piše svoju istoriju.
- Naučni revizionizam je normalan u istoriografiji, ali mi govorimo o revizionizmu koji ima ideološko političku pozadinu i to treba jasno razlikovati, razlikovati normalno ispitivanje prošlosti od političke upotrebe - kaže Bešlin.
On u tom činu ne vidi ništa loše i to poredi sa obeležavanjem godišnjice misije Halijard na Galovića brdu u Pranjanima.
"Žalosno ograđivanje"
Pokret obnove kraljevine Srbije, koji je deo vladajuće koalicije u srpskom parlamentu, povodom polaganja venaca je te vojnike okarakterisao kao hrabre i plemenite i naveo da je "žalosno" što je Vojska Srbije ustuknula pred pritiscima Ministarstva odbrane negirajući da je odala počast Mihailoviću.
Oni su uz saopštenje poslali i fotografije sa polaganja venaca.
- Kako to nekima ne smeta prisustvo zvanične delegacije Vojske i polaganje venaca na spomenik na bivšem aerodromu odakle su četnici, u saradnji sa savezničkim oficirima spasli više od 500 savezničkih avijatičara? - podseća Bogićević.
Ravnogorci su iznenađeni i stavom Ministarstva vojske koje se ogradilo od polaganja venca.
Ministarstvo dužno odgovor
Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je da saopštenje Ministarstva odbrane da zvanična delegacija Vojske Srbije nije položila venac na spomenik Draži Mihailoviću nije dovoljno.
"Ministarstvo, a pre svega Generalštab VS posle njega i dalje duguju objašnjenja i odgovore na pitanja - ko su ljudi u uniformama Vojske Srbije, da li su oni aktivni pripadnici Vojske ili nisu i o kakvom je događaju, s kojim se Vojska dovodi u vezu, reč", saopštio je Forum.
Zavisno od odgovora na njih, dalja objašnjenja morala bi da uslede ili od onih zaduženih za pitanja bezbednosti ako su u pitanju krađa ili neovlašćeno korišćenje uniformi ili od uprave Generalštaba koja je zadužena za personalne poslove, moral i versku službu ako su učesnici ovog događaja aktivna i stalno zaposlena lica u Vojsci Srbije i Ministarstva odbrane, konstatuje Forum i dodaje:
"U svakom slučaju javnosti se duguju informacije da li sa odlaskom ovih ljudi na Ravnu Goru postoji bilo kakva logistička veza sa VS."
- Kao da ljudima u Ministarstvu nije jasno da u je u Vojsci Srbije sve više patriotskih snaga o čemu govori i nedavna sahrana posmrtnih ostataka Jaroslava Milutinovića i Radosava Radonjića, dvojice pripadnika četničkog pokreta koje su komunisti ubili u novembru 1945. godine, čiji su grobovi pronađeni na planini Jelici. Oni su posle više od sedam decenija sahranjeni u hramu Uspenija Presvete Bogorodice u Čačku. Tada je njihove posmrtne ostatke dočekao počasni vod iz garnizona u Kraljevu, potom je ispaljen i počasni plotun i to tada nikome nije smetalo, ali i ne treba da smeta. Jer sve dok se ne postigne jedinstvo po ovom pitanju, kako u društvu, tako i u Vojsci Srbije, neće biti ni jake vojske, ni jake države - reči su Predraga Bogićevića.
Bruka ili počast antifašisti
Za istoričara Milivoja Bešlina je "bruka" to što je grupa srpskih vojnika položila vence na spomenik Dragoljubu - Draži Mihailoviću, dok je s druge strane predsednik države bio u Moskvi na čelu kolone ruskog Besmrtnog puka, a istoričar Čedomir Antić ne vidi zašto bi to bilo kontradiktorno.
- Dakle, vi polažete vence u ime zvanične države i vojske na spomenik poraženom u Drugom svetskom ratu. Ne morate nositi cveće na spomenik pobedniku u tom ratu, ali onda nemojte nositi nikome - to je već po sebi sporno - rekao je Bešlin.
On je ocenio da je kolaboracija četničkog pokreta "apsolutno nepobitna".
- Prvih meseci rata on je sarađivao sa partizanima, ali vremenom taj pokret postaje kolaborantski zbog snage i rasta partizanskog pokreta. Jasna je intencija Draže Mihailovića ka kolaboraciji - kazao je.
Antić je rekao da se u Drugom svetskom ratu svet ujedinio protiv fašizma i nacizma, a ravnogorski pokret je od strane saveznika bio priznat kao antifašistički pokret.
- Mihailović je rehabilitovan, sud je saslušao veštake i odlučeno je da on nije sarađivao sa okupatorima. Jedno je govoriti o zločinima tokom Drugog svetskog rata, a drugo je pričati o kolaboraciji sa okupatorima - kazao je Antić.
On je istakao i da nema potrebe da se podilazi nacionalizmima - bošnjačkom, hrvatskom i albanskom i da se dokazuje da postoji u Srbiji tokom Drugog svetskog rata nešto što je ekvivalent ustaškog pokreta ili velikoalbanskog pokreta koji je bio otvoreno fašistički tokom Drugog svetskog rata.
Govoreći o podelama na partizane i četnike, Bešlin je rekao da je dobro da je društvo podeljeno.
- Istoriografija ima svoje interpretacije, problem je što neki istoričari zanemaruju ono što je istoriografski metod i često interpretacija ne proizilazi iz činjenica. A podela je znak da je društvo pluralno, a pluralnost je uvek dobro došla, loše je samo kad se ne pridržavamo činjenica - kazao je.
