Narodno kupatilo kod Banjaluke: Banja Slatina
Banja Slatina, nedaleko od Banjaluke, prema narodnom predanju, dobila je ime po rudniku iz koga se vadilo zlato, pa se mesto najpre zvalo Zlatina. Verovatnije je ipak da je prvo naselje dobilo ime po toplom lekovitom izvoru.
To potvrđuje i Vuk Karadžić, koji kaže: "Slatina je mjesto gđe izvire ili pišti voda slana ili nakisela, te dolazi stoka, i po tome se sela zovu tako." Uz to, isti toponimi, slatine, postoje i u Srbiji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, Slovačkoj... Banja je u ovom kraju počela da se razvija već prvih decenija 19. veka, još u doba Turaka, ali stihijski i bez naročite organizacije. Tek su nove, austrougarske vlasti od kraja 19. veka počele ozbiljno da uređuju banje u Bosni i Hercegovini se. Tako se u Slatini, na predlog sreskog lekara dr Janoševskog, poreklom Čeha, već 1880. krenulo sa gradnjom dva bazena sa toplom vodom, bistrog i blatnog, i uređenjem izvora, a tri decenije kasnije počela je i izgradnja Narodnog kupatila, Folksbada, sa dva bazena i posebnim ulazima i svlačionicama za muškarce i žene.
Turski paviljon
Pred kraj turske vladavine banju je iskrčio, ogradio i prisvojio Banjalučanin Mehmed Čardžić. On je kasnije otvorio i prvu trgovinu u Slatini. Čardžićevi će gostima ponuditi i prvi smeštaj, Turski paviljon, koji je imao 16 soba.
Drvena konstrukcija ovog zdanja bila je ispunjena ciglom i imala je krov na dve vode. Još 1895. izgrađen je i put koji je prolazio pored banje i vezivao Slatinu sa Banjalukom. U međuvremenu, podižu se i dva ''činovnička'' zdanja a 1897. godine sazidan je i prvi državni hotel sa devet soba i 30 kreveta, kafanom, restoranom i ledarom.
Time je banja Slatina pred kraj 19. veka dobila sve uslove da postane poznato lečilište u koje su sve češće stizali ne samo gosti iz okoline, nego i iz cele Austrougarske carevine, pa i drugih delova Evrope.
