Bataković: Sila pobedila pravo

Dr Dušan T. Bataković, ambasador Srbije u Francuskoj i šef državnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, ocenio je za "Vesti" da je mišljenje suda pokazalo "odnos političkih snaga u svetu s obzirom na to da je izbegnuto da se sud izjasni da li je secesija legalna ili nelegalna".

Zašto Srbija nije tražila konkretno izjašnjavanje o secesiji?

- Nisam siguran da bi neko drugo pitanje promenilo mišljenje suda. Oni bi svakako, kao što je i sada bio slučaj, reagovali u skladu sa odnosom političkih snaga u svetu. Mišljenje suda reflektuje odnos snaga u svetu u kome živimo, a ne pravnu, objektivnu i od političkih uticaja nezavisnu odluku.

Da li to pokazuje da moćne države mogu da, kad im se prohte, suspenduju međunarodno pravo?

- Međunarodno pravo je podložno raznim promenama. Međutim, ovo što smo mi uradili tokom ove dve godine jeste da smo sprečili dalja priznavanja Kosova, da to nije bilo uzalud i da je borba za teritorijalni integritet nastavljena.

Šta je Srbiji dalje činiti?
 

- Savetodavno mišljenje je na predlog Srbije tražila Generalna skupština UN, onda je logično da sledeći korak bude rasprava o savetodavnom mišljenju suda pred Generalnom skupštinom UN. Mislim da će Srbija tražiti političko mišljenje i jednu vrstu obnove pregovora.
 

Da li možemo očekivati istu podršku kao kada smo tražili izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde?
 

- Tek će se videti. Mislim da će strategija u međuvremenu biti usaglašena sa odnosom snaga i ako broj država koje podržavaju nezavisnost Kosova i dalje ne bude veći od polovine onih koji čine Generalnu skupštinu UN, onda su razne kombinacije moguće.
 

Tadić šalje 55 emisara u svet sa pismom predsednicima država. Da li se zna sadržaj?
 

- Tražiće od zemalja koje nisu priznale Kosovo da istraju u tom stavu i pored toga što su mnoge od njih pod pritiskom, ali i da im se objasni zašto je ovakva odluka suda bez veće političke težine. Naš cilj je da se zaustavi masovno priznavanje Kosova. Iako su Albanci očekivali više od 100 priznanja, ipak je to do danas ostalo na svega jednoj trećini članica UN.
 

Može li mišljenje suda ohrabriti secesionističke pokrete u svetu?
 

- To ćemo tek videti. Secesionisti iz celog sveta sa velikom pažnjom su pratili objavljivanje mišljenja, mnogima će to poslužiti kao inspiracija. Sud se nije izjašnjavao da li je secesija legalna, nije Kosovo nazivao državom, a na jednom mestu je pomenuo da Rezolucija 1244 i dalje važi.
 

Šta to može da znači?
 

- Određena dvosmislenost u tumačenju ukazuje i da je među sudijama bilo velikih neslaganja i da je ovo neka vrsta kompromisa između njih. Oni ne kažu ni "da", ni "ne", po pitanju da li je secesija bila legalna. Ne kažu ni "da" ni "ne" po pitanju da li postoji pravo na samoopredeljenje, a to je ono što zanima separatiste širom sveta. A u slučaju Kosova kažu da Rezolucija 1244 i dalje važi, što znači da je to i dalje neka vrsta protektorata. Zbog toga je ovo tehnički intonirano mišljenje zapravo način da se izbegnu odgovori na ključna pitanja koja duboko zadiru u međunarodno pravo.
 

Mogu li u formi deklaracija i drugi narodi na Balkanu ubuduće da se otcepljuju bez posledica?
 

- Sve vrste pokušaja secesije, samoopredeljenja ili menjanja granica zavise pre svega od političkih odnosa snaga u svetu i od stepena podrške koje secesionistički pokreti imaju, znači od slučaja do slučaja. U tom smislu je odluka suda manje putokaz, ali je refleksija odnosa snaga u našem svetu.