Crveni karton za vlast
Nekoliko stotina radnika Zastava oružja podelilo je juče ispred Skupštine Srbije "crvene kartone" poslanicima zbog usvajanja Zakona o naoružanju i vojnoj opremi dan ranije u republičkom parlamentu. Oružari se plaše da su na ovaj način širom otvorena vrata privatizaciji fabrika namenske, čime bi, kako tvrde, došlo ne samo do otpuštanja već i smanjenja ionako malih zarada.
Dragan Ilić, predsednik sindikata Zastava oružja, kaže za "Vesti" da već mesecima pokušavaju da ukažu da nije dobro menjati zakon i omogućiti privatizaciju fabrika namenske industruje, ali da nema nikoga ko bi ih saslušao!
- Poslednjih petnaestak dana organizujemo ili jednosatne ili jednodnevne štrajkove, a pre nekoliko dana smo poslali peticiju koju je potpisalo 2.000 radnika. Niko nas nije pozvao makar da pita čime smo nezadovoljni, a sasvim je jasno da će se privatizacije prevashodno obiti o glavu radnika. Mi samo želimo da sačuvamo naše blago. Očekujemo da se krene u razgovore i dogovore sa radnicima, jer ne mogu radnici da budu izopšteni iz svega - kazao je Dragan Ilić.
On je dodao da je sindikat ranije više puta pokušao da odgovornima predoči svoje mišljenje.
- U godini kad Zastava oružje proslavlja 165 godina postojanja, mi se i dalje borimo za golu egzistenciju zbog malih plata, loših uslova rada i sve manje uposlenosti kapaciteta. Plašim se da je to samo uvod da se ugled fabrike toliko sroza, posle čega bi je neko kupio za male pare - ocenjuje Ilić.
Najbolje ide municija
Stevan Nikčević, državni sekretar Ministarstva trgovine, rekao je da su SAD, iz godine u godinu, najveći spoljnotrgovinski partner, odnosno uvoznik robe namenske industrije. Tu su zatim Kenija, Bangladeš, Irak, Alžir, a najviše se izvozi municija malih, srednjih i velikih kalibara. S druge strane, fabrike namenske industrije opterećuju nagomilani poreski dugovi. Na listi najvećih dužnika su kragujevačka Zastava oružje i valjevski Krušik.
Ministarstvo odbrane objavilo je da zajedno sa fabrikama namenske intenzivno radi na tome da se obavi konverzija starog duga u kapital Republike Srbije u tim preduzećima i da onda preduzeća mogu da budu oslobođena tih dugova kako bi krenula dalje pozitivno da posluju.
Jedan od najznačajnijih poslova srpske namenske industrije je razvoj raketnog sistema Alas u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Posao je vredan 230 miliona evra i u njega je uključen valjevski Krušik, koji izvozi 95 odsto proizvodnje.
- Krušik ima ugovorenih izvoznih poslova u vrednosti od 240 miliona dolara i punu uposlenost kapaciteta do 2020. godine. Da bismo sve te poslove realizovali u ugovorenim rokovima, imamo 1.703 novozaposlenih radnika u poslednje četiri godine - objasnio je Mladen Petković, generalni direktor HK Krušik.
Ivan Bogdanović (40), jedan od oružara, rekao je za "Vesti" da je došao u Beograd kako bi poručio da su radnici u ovoj fabrici na rubu očaja i bede.
- Moja plata je 40.000 dinara, oko 330 evra. Od tog novca treba da nahranim ženu i dete, a pritom očekujemo još jednu prinovu. Preživljavam tako što jurim dodatni posao, ne može drugačije - kaže Bogdanović.
Slađana Laban (38) radi u Zastava oružju 12 godina, a u Beograd je ponela "crveni karton" jer sa 38.000 dinara ne može da prehrani porodicu.
Sada je otvoren put da nas neko privatizuje, a svi u Srbiji znaju kako su se te privatizacije dosad završavale. Vlasnici bi se obogatili, a mi radnici bismo se našli na ulici ili radili za još manje plate. Recite mi, kako da se preživi od 38.000 dinara i ko u Srbiji to može i biću vam zahvalna - kaže Laban.
Oko 12.30 oružari su na portirnici Skupštine Srbije ostavili za Maju Gojković, predsednicu Skupštine, protestno pismo, posle čega je protest oružara završen. Inače, radnici su iz Kragujevca došli u Beograd juče oko 11 sati sa 16 autobusa i, kako su rekli, nisu imali problema na putu. Bili su okupljeni na platou ispred Doma narodne skupštine, a ulica nije bila zatvorena za saobraćaj. Međutim, budući da su taksisti organizovali protest tokom kojeg su blokirali Slaviju, ali i celu Nemanjinu ulicu, u centru Beograda je satima vladao saobraćajni kolaps.
