Godišnjica masakra Srba kod Lipljana
Na današnji dan pre 11 godina, albanski ekstremisti su iz zasede ubili 14 srpskih žetelaca koji su radili na svojim njivama nadomak Starog Gracka kod Lipljana.
Masakrirana beživotna tela Andrije Odalovića, Jovice i Rada Živića, Slobodana, Mila, Novice i Momira Janićijevića, Stanimira i Boška Đekića, Saše i Ljubiše Cvejića, Nikole Stojanovića, Miodraga Tepšića i Milovana Jovanovića pronašla je patrola Kfor-a pošto je čula pucnje iz automatskog oružja.
U Starom Gracku danas je služen pomen ispred spomen-ploče na zgradi Osnovne škole u centru sela, na kojoj ispod spiska imena 14 ubijenih srpskih žetelaca i Srba stradalih u NATO bombardovanju stoje reči: "Pamti, ne zaboravi".
Služeći parastos, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) istakao je: "Od svih zločina koje su tirani počinili posebno mesto po svireposti i bezumnosti zauzima zločin počinjen nad nedužnim žeteocima. Na mestu gde su ubijeni, kao što su kosovski božuri iznikli iz krvi kosovskih junaka, nići će nešto nezaboravno i neuništivo, nići će pamćenje da su stradali nevini Srbi. Zaboraviti takav zločin značilo bi davanje mogućnosti da se i u budućnosti takvi zločini ponove".
Tog 23. jula 1999. godine administrator Kosova Bernar Kušner ponudio je nagradu od milion nemačkih marka svakom ko otkrije naručioce i počinioce ovog gnusnog zločina.
Uprkos tome što, kako tvrde meštani Starog Gracka, postoji milion dokaza, do danas niko od osumnjičenih nije izveden pred sud.
Tračak nade da će zločince stići pravda dala je akcija UNMIK policije 16. oktobra 2007. godine kada je, pod sumnjom da je učestvovao u ubistvu, uhapšen Mazlum Bitići, Albanac iz Velikog Alaša pored Starog Gracka. Posle jednomesečnog zadržavanja u pritvoru, "zbog nedostatka dokaza", Bitići je oslobođen, što su porodice ubijenih shvatile kao stavljanje tačke na ceo slučaj.
"Moramo čuvati uspomene na naše pokojnike. Nije dovoljno izaći do spomen-ploče u centru sela, zapaliti sveću i isplakati se. Koliko mi je teško posle toliko godina shvatiti da sam izgubila domaćina, da su moja deca odrasla bez oca - toliko me boli to što sa decom ne mogu upaliti sveću o Zadušnicama ili na današnji dan na groblju. Kažu da je minirano. Pitamo: Ako UNMIK i Kfor nisu uspeli da groblje deminiraju, kako i za koliko godina će to uraditi Kosovska policija. Verujem da ni moja deca to neće doživeti jer je očigledno da je nekome cilj da se izbrišu uspomene na 14 nedužnih žetelaca, da stave tačku na istragu o kojoj se do pre neku godinu toliko pričalo", priča Vesna Živić.
"Ostaćemo istrajne da se otkrije ko je i po čijem nalogu izvršio masakr nad našom decom. Odustajanjem od zahteva da se otkrije istina o njihovom stradanju i pomirenjem sa sudbinom da ih više nema, izdali bismo sebe i naše siročiće, kojima je detinjstvo proteklo u suzama i u iščekivanju da se tata vrati s njive", kaže Zorka Živić, majka dvojice ubijenih sinova.
"Odlaskom odavde sebi ne bismo dobro učinili, ali bismo pustili na slobodu ubice. Nestao bi njihov strah da će ih stići, ako ničija, a ono Božja kazna. A onako - plašiće se sve dok je u Starom Gracku neko od siročića ili članova naših porodica", veruje Zorka Živić.
Dragan Odalović, otac ubijenog Andrije, kaže da bol s godinama ne bledi, već biva sve jači. "Mnogo noći u suzama. Mnogo bola i tuge. Svi mi nedostaju, ali bol za sinom ne jenjava. Spremali smo mu svadbu, ali ...", plače i jeca nesrećni otac, ljubeći sliku stradalog sina, kome ni na grob ne može da dođe.
