Da li bi Rusija stavila veto i ako Srbija pristane na članstvo Kosova u UN?
Da li je cilj Beograda da od severa Kosova napravi neku vrstu Republike Srpske, da li vlada u Prištini nastoji da što više umanji ovlašćenja Zajednice srpskih opština, kako je moguće da Vučić tvrdi da u Briselskom sporazumu ne piše da Zajednica treba da bude formirana po kosovskim zakonima, kada u tom dokumentu upravo to piše, aanalizira Radio Slobodna Evropa.
Sve što Tadić nije hteo, Vučić je uradio...
Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Srbije u dijalogu sa Kosovom kaže da su "često naši zvaničnici i Srbima na Kosovu i Metohiji i našoj javnosti predstavljali Zajednicu srpskih opština kao svemoguće telo sa hiperizvršnim ovlašćenjima".
- Nikad nije pomenuta Republika Srpska, ali se najavljivalo da će ZSO imati velika ovlašćenja i da će to biti treći stepen uprave na KiM. Naravno, jedna je stvar šta SNS priča u kampanji, a druga šta je realnost. A realnost je da je formiranje ZSO otežano, jer treba da bude rezultat kompromisa sa Prištinom koja celu stvar tumači potpuno suprotno - ističe Stefanović.
- Kada bi se u ovom trenutku, prema slovu Briselskog sporazuma, formirala ZSO, ona ne bi imala mnogo veća ovlašćenja od bilo koje opštine u Vojvodini. Međutim, ovdašnji režim je od toga napravio pitanje biti ili ne biti, tako da imam utisak da bi ova vlast pristala na sveobuhvatni obavezujući sporazum - sve sa stolicom u Ujedinjenim nacijama za Kosovo - samo da dobije Zajednicu srpskih opština. I to je ono što je opasno - dodaje on.
- Iako je Vučić nedavno rekao da nigde u Briselskom sporazumu ne piše da ZSO treba da bude formirana po kosovskim zakonima, u tački 4. Briselskog sporazuma jasno piše da se Zajednica formira po zakonima Kosova, tj. u okviru kosovskog zakonodavstva. To je ova vlast prihvatila kao što je prihvatila i dovođenje kosovskih institucija na sever Kosova. Sve ono što Tadićeva vlast nije htela da uradi - Vučićeva je uradila - kaže Stefanović.
"Rusija uvek preti vetom u Savetu bezbednosti..."
- Problem je u tome što se na sporazum o normalizaciji u Prištini, Berlinu, Londonu i Vašingtonu gleda kao na sporazum koji omogućava stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a u Beogradu se to čita kao sporazum koji obuhvata sve osim članstva u UN. Ja mislim da je odluka o stolici Kosova u rukama Moskve i Pekinga, a ne u rukama Beograda i Prištine - zaključuje Stefanović.
Škeljzen Malići, politički analitičar iz Prištine kaže za RSE da "kosovsko pitanje nije moglo da se reši u Savetu bezbednosti, jer Rusija tamo uvek preti vetom kada je reč o nezavisnosti Kosova".
- S druge strane, ako bi neko predložio da se Kosovo vrati Srbiji, SAD, Velika Britanija i Francuska bi takođe zapretile vetom. Kosovsko pitanje je u UN potpuno blokirano. Tu nema nikakvog stabilnog rešenja ni za Albance, ni za Srbe. Kosovsko pitanje je postalo evropsko pitanje. Trebalo je naći rešenje u okviru EU - smatra Malići.
- Ako se odbaci sveobuhvatni sporazum o normalizaciji, onda ćemo morati da sačekamo neku novu Berlinsku konferenciju, neki Versaj ili nešto slično, koji će ova pitanja rešavati uz Krim ili neki drugi slučaj. U međuvremenu Kosovo će živeti kao nezavisna država koju je priznalo 115 ili već koliko država i koja ima podršku najvećeg dela Zapada, ali nećemo imati potpunu sigurnost u regionu s obzirom da se zaoštrava sukob između NATO zemalja i Rusije - kaže Malići.