Šta piše u izveštaju Evropske komisije o Srbiji
Tempo pristupnih pregovora između Brisela i Beograda nastaviće da zavisi od napretka u reformskom procesu, ali i od dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
To se navodi u izveštaju Evropske komisija o napretku Srbije, objavio je Radio Slobodna Evropa.
EK podvlači neophodost hitnog napretka u procesu dijaloga, te ispunjavanje dogovorenog, i u tom kontekstu formiranje Zajednice srpskih opština.
Evropska komisija će dokument objaviti 17. aprila.
U dokumentu se od Srbije traži da produbi angažovanje u dijalogu sa Prištinom i sprovede postignute sporazume sa posebnim naglaskom na sporazum o energetici.
Konstatuje se, prema RSE, koja navodi da je imala uvid u dokument, da je dobrodošla inicijativa predsednika Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu.
Srbija treba da nastavi da igra pozitivnu ulogu u regionu, da poboljša regionalne odnose, te da očuva stabilnost.
Prema RSE, u izveštaju se u vezi sa vladavinom prava u Srbiji navodi da je bilo nekog napretka, ali da se od Srbije traži da ojača napore i pokaže konkretne rezultate, naročito u smislu "stvaranja i omogućavanja klime" za slobodu izražavanja, u jačanju i efikasnosti nezavisnog sudskog sistema, kao i postizanju održivog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U izveštaju Evropske komisije istovremeno se Prištini upućuje poruka da je prošlogodišnji pokušaj u kosovskoj skupštini da se ukine Specijalni sud za ratne zločine OVK "izazvao ozbiljnu zabrinost".
"Biće od ključne važnosti za Kosovo da u potpunosti ispuni međunarodne obaveze koje se tiču specijalnih veća i kancelarije specijalnog tužioca koje su uspostavljene da bi se razjasnili određeni navodi o međunarodnim zločinima koji su počinjeni u kontekstu sukoba na Kosovu", poručuje se u nacrtu izveštaja o Kosovu.
RSE navodi da se od Prištine takođe traži da ojača angažovanje u dijalogu sa Beogradom, kao i da sprovede sve postignute sporazume, naročito sporazum koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Navodi se da se u izveštaju ponovo naglašava da EU niti želi, niti može da uvozi bilateralne sporove, koji zahtevaju hitno rešenje.
U dokumentu se navodi da još nema napretka na ovom polju.
Stoga se podvlači neophodost hitnog napretka u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji bi se trebao okončati zakonski obavezujućim sporazumom o normalizaciji.
Prema RSE, u izveštaju neuralgične tačke na celom Zapadnom Balkanu ostaju one koje su vezane za vladavinu prava i da organizovani kriminal i korupcija ostaju sinonim za svaku zemlju u regionu.
U dokumentu se iznosi gledište da zemlje koje žele da budu obuhvaćene proširenjem EU imaju značajan ekonomski potencijal, ali da se zemlje suočavaju sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim i društvenim izazovima.
- Investiciona klima na Zapadnom Balkanu je otežana elementima zarobljene države, posebno u pogledu nedostatka izvršnog i efikasnog sudskog sistema i neujednačene primene pravila konkurencije - ističe se u nacrtu izveštaja.
RSE navodi da se jedina, donekle pozitivna ocena ovog izveštaja, tiče mera u borbi protiv terorizma i migraciji.
Navodi se da se na polju migracije prepoznaje uloga Srbije i Makedonije koje se u dokumentu kvalifikuju kao "pouzdani partneri" u ovom polju. Međutim, i o ovom pitanju, Evropska komisija smatra da ima prostora za zabrinutost kada je u pitanju trgovina ljudima i migrantima.
RSE navodi da je poseban prostor u ovom dokumentu posvećen regionalnoj saradnji. Nacrt ovog dokumenta potvrđuje da postoji redovni kontakt, kao i saradnja na nivou vlada ili regionalnom nivou. Ističe se da postoji potreba za dodatnim naporima u "najosetljivijim oblastima", poput ratnih zločina, nestalih osoba, organizovanog kriminala te sudskoj i političkoj saradnji.
U okviru paketa o proširenju, osim ocene o stanju u regionu, Evropska komisija će izaći i sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju pojedinačno.
