Priština bi da veže ruke Srbima: Ko će se pitati o ZSO?
"Ogromna je greška bilo to što Rezolucije 1244 UN nema u Briselskom sporazumu jer sada postoji dilema da li je ZSO deo sistema tog samoproglašenog Kosova ili je deo srpskog sistema. Kako sada stvari stoje, ako se pita međunarodna zajednica - a do sada se pitala - o Zajednici srpskih opština se neće pitati Srbi", piše "Sputnjik".
"Uticaj Srba potpuno marginalizovan"
Prištinska "Gazeta ekspres" je još 4. aprila objavila da će na izradi statuta ZSO biti aktivirana tri tzv. radna mehanizma koja će formirati Priština. Dokument o tome je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ocenio kao obesmišljavanje prethodne tvrdnje privremenih institucija u Prištini da će formirati ZSO.
Kada se pogleda delokrug rada svakog od tri mehanizma i njihov sastav, jasno je i zašto. Ključnu ulogu i konačnu reč u formiranju ZSO bi trebalo da imaju predstavnici kosovskih Albanaca. Uticaj Srba je potpuno marginalizovan, sveden na minoran broj u jednom od mehanizama. Zato je Đurić najavio da će Srbi raditi na ZSO "onako kako je to predviđeno Briselskim sporazumom".
Da li to znači da će se paralelno praviti ZSO, jedna s prištinske, druga sa srpske strane i da li je tako nešto izvodljivo? Profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, Dejan Mirović smatra da je to što radi Priština politička predstava da se ne bi otvoreno reklo - ne, mi nećemo ništa da ispunimo, mi tražimo od vas da Kosovo uđe u UN.
Pročitajte još:
* Srpske opštine žrtve trgovine?
* Đurić: Imamo dokument, Priština nema nameru da formira ZSO
Po njegovoj oceni, za Republiku Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji postoji rešenje koje se više ne primenjuje, a kako kaže, ne zna iz kojih razloga.
- A to je konstituisanje četiri opštine na severu KiM i ostalih opština južno od Ibra po sistemu po kom su funkcionisale do 2013. godine i Briselskog sporazuma. Dakle, lokalni izbori i ostali izbori i prinadležnosti po zakonu Republike Srbije - ističe Mirović, koji smatra da je to ranije dobro funkcionisalo.
"Od izjava za medije nema koristi"
Ali šteta je, dodaje on, napravljena i sada treba hladne glave razmišljati i ne treba napraviti nijedan korak koji bi išao naruku Prištini. Mirović smatra da treba dobro da razmislimo o uključivanju još neke strane u rešavanje problema, dodajući da konkretno misli na Rusiju i Kinu.
On ukazuje na medijska saznanja da bi Mark Veler, koji je svojevremeno bio ključni savetnik Prištine na pregovorima u Rambujeu i tokom Ahtisarijeve misije, trebalo da bude taj "međunarodni stručnjak" koji bi, po viđenju Prištine, bio član jednog od tri mehanizma koja će raditi na formiranju ZSO.
- Ako može taj gospodin iz Rambujea, mogu da se uključe i drugi. Recimo Aleksandar Avdejev, a posle u pregovorima oko Ahtisarijevog plana učestvovao je i Aleksandar Bocan Harčenko. Mogu i oni da se uključe, što da ne. U slučaju da u ceo posao budu uključeni posrednici poput Velera, bojim se da je to kao u sportu, kada na terenu imate vezane ruke, a druga ekipa igrača više - slikovit je Mirović.
Na pitanje da li je po međunarodnom pravu moguće da suspendujemo nešto što smo već "dali" zato što druga strana nije odradila svoj deo posla, on odgovara: Svakako da je moguće, ali - hajde da ne idemo do tih krajnjih mera.
- Prvo bi Ustavni sud Republike Srbije trebalo da se oglasi. Ako može ustavni sud tzv. Kosova da se izjasni o ZSO, onda mislim da treba da se izjasni i naš Ustavni sud i da oceni da neke odredbe Briselskog sporazuma nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da preporuči vlastima u Beogradu da dalje ne primenjuje nešto što je protivustavno. Mislim da bi to bio prvi korak na osnovu čega bi vlast mogla da dela dalje - smatra profesor Mirović.
Treba nešto preduzeti, jer, kako je ocenio, od samih izjava za medije i izražavanja ljutnje nema nikakve koristi.
