Priznaje li Evropa Kosovo u Bugarskoj?
"EU nije država i ne može da prizna državu, pa bi predstavljanje Kosova u Sofiji kao države na neki način predstavljalo otklon od dosadašnje politike, što bi moglo da bude turbulentno i za samu Uniju", piše Sputnjik.
Stiže loša vest iz Sofije?
U deklaraciji Samita EU i Zapadnog Balkana, navodi se spremnost EU da "pojača angažman na svim nivoima u cilju političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu".
Zauzvrat, EU od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje "potvrdu da je evropska perspektiva njihov čvrst strateški izbor na kojem će pojačano raditi", kao i da daju "prioritet demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i prava manjina".
Dogovor o tekstu rezolucije zemlje-članice trebalo bi da postignu do 11. aprila, a zatim da ga upute balkanskim zemljama. Samit u Sofiji zakazan je za 17. maj. Kojih loših vesti se pribojava Srbija?
- Pretpostavljam da je predsednik Vučić skeptičan zbog mogućeg nivoa predstavljanja Kosova kao države na tom samitu i da je to ona loša vest na koju on ukazuje da bi mogla da dođe iz Sofije. S druge strane, pitanje je da li bi Srbija odustala da bude predstavljena na tom samitu, jer ona dobra vest kojoj se on verovatno nadao, jeste da dobije potvrdu 2025. kao moguće godine za članstvo Srbije u EU - kaže za Sputnjik Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.
"Kosovo je pitanje svih pitanja"
- Međutim, iskren da budem, postoji i velika mogućnost da se sve to i ne desi 2025. godine. Niko nije obećao tu godinu kao čvrsto zacrtanu. To bi svakako bila negativna poruka od EU za čitav region, a ne samo za Srbiju koja je pravila mnoge ustupke, naročito u pogledu pitanja Kosova. Verovatna je još jedna bolna tema, odnosno bolna poruka, a to je da do kraja ove godine mora da bude postignut sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom kako bi se evropski put nastavio planiranom dinamikom - dodaje Krstić.
Posle najave da bi taj sastanak u Sofiji bio prvi takve vrste na kojem bi Kosovo bilo predstavljeno kao država, pobunile su se Španija, Rumunija i Kipar, pa je bilo najava da bi EU mogla da primeni svoju raniju praksu da Kosovo bude prisutno bez odrednice statusa.
- Na samitima kao što je EU-Zapadni Balkan se formalno ne govori o pitanjima kao što su poglavlje 35 ili odnosi Beograda i Prištine, ali imajući u vidu da će tu biti predstavnici na najvišem nivou država EU, Zapadnog Balkana i Kosova kao teritorije, a ne kao države, biće prilika da se makar na marginama porazgovara u nekom multilateralnom formatu između najuticajnijih zemalja-članica EU i s druge strane verovatno u nekom formatu Albanije, Kosova i Srbije - kaže Krstić i zaključuje:
- To će sigurno biti negde na agendi, iako ne zvanično, jer je to pitanje svih pitanja u ovom momentu.
